Није велики број људи у Бијељини који би лако одговорили на питање „који Бијељинац је стигао до Холивуда?“. Иако би они мање упућени одмах помислили на Харија Џексона, коме би брда изнад Лос Анђелеса можда и више одговоарала, не ради ни о каквом филмском раднику.
Пише: Младен Трбић
У питању је Хаим (Џејмс) Пинто, Јеврејин рођен у Бијељини, који је свјетску славу стекао стотинама различитих слика, графика и скулптура, излаганих од Мексика до Токија.
Његов необичан животни пут даје још један поглед на историју овог краја, али и показује да људи са ових простора могу да успију било гђе, ако их управо овдашње прилике не униште.
Усора и Соли
Што се сувих чињеница тиче, треба рећи да је Хаим (Јамес) Пинто, познати сликар јеврејског поријекла, рођен у Бијељини, 24. априла 1907.године.
У Бијељини је провео најраније ђетињство, све док се са родитељима није преселио у Тузлу. Тамо је провео младост, завршио основну школу и Гимназију. У то вријеме, Тузла је била знатно већи културни и образовни центар од Бијељине, што је вјероватно младом Пинту отворило неке видике које не би имао у свом родном граду. Постаће то судбина која ће га пратити, некада и као проклетство.
Од својих раних година, Хаим је испољавао велики таленат за цртање, што ће имати велике важности за његов животни пут. Професор цртања у тузланској гимназији, Михаил Тимчишин, уочио је таленат младог Пинта, био му велика подршка и увјеравао га да је пред њим велика сликарска каријера.
Хаим је одрастао у угледној породици, а кућу Пинта су у шали звали „Тузлански Монмартр“, због тога што је ту свраћао сваки интелектуалац из Тузле и околине. Поред свих њих, велики утицај на његову коначну одлуку да се опредијели за каријеру сликара имало је пријатељство са Исметом Мујезиновићем, који је у сликарском позиву био много одлучнији.
Фото:Народни музеј Семберије
(Р)еволуционарна робија
Међутим, подстицан истим тим интелектуалцима који су походили његов дом, млад и напредан, Хаим је постао један од истакнутијих чланова тузланског огранка Kомунистичке партије Југославије, која је тада, крајем двадесетих и почетком тридесетих година прошлог вијека, била мамац за оне прогресивног и револуционарног духа.
Међутим, идила салонске револуције није трајала дуго – Хаим Пинто је 1933. као виђенији комуниста ухапшен и осуђен на казну од 18 мјесеци затвора коју је издржавао у Сремској Митровици.
Након што је одлежао годину и по у „проклетој авлији“, више ништа није било исто. Пинто није могао да се запосли, а добио је и ореол човјека са којим је опасно дружити се. Након неколико тешких година, у предвечерје највеће кататрофе његовог народа, али и планете, њему је у помоћ дошла сестра Ерна.
Пут у Фабрику снова
Наиме, Хаимова сестра Ерна живјела је у Америци и била је удата за Ота Енглендера, сарадника чувеног Волта Дизнија. Она је дошла по Хаима 1939. године и одвела га у Америку, и то директно у Холивуд. Тамо му је обезбједила и одговоарајући посао. Наиме, као талентовани цртач, Пинто је убрзо добио посао у студију најславнијег творца цртаних филмова. Тај одлазак преко океана, поред каријере, вјероватно је спасао и голи живот Хаима Пинта.
Хаимов отац, мајка, сестра Лаура, тетке и бројни рођаци одведени су у логоре смрти из којих се никада нису вратили. Тај догађај је, на одређен начин, као и многима, снажно утицао на живот овог Бијељинца. Пинто је убрзо добио држављанство САД, а потом се пријавио као добровољац у америчку војску, гђе је учествовао у Другом свјетском рату у суровим борбама на Пацифику.
Мексико, земља обећана
Након рата, Хаим је остварио своју давнашњи жељу и дипломирао сликарство на умјетничкој академији. Тада је одлучио да свом имену дода и једно „америчкије“ – од тада се зове Хаим Џејмс Пинто. Међутим, његов немирни дух му није дао мира у Холивуду, нити у Америци уопште. Убрзо је пронашао своју нову домовину у којој је остао до краја живота – Мексико!
Тада почиње његова блистава каријера врхунског сликара, а 1961. године је постао и шеф катедре за умјетност на Интитуту „Аљенде“, а потом и декан овог института. Тада су његове слике и цртежи постали познати широм свијета, а радио је и мурале на отвореном простору у Америци, Мексику и Европи. Учествовао је на изложбама на свим меридијанима, а добитник је и бројних награда.
Иако је читав живот провео у САД и Мексику, никада није покидао везе са Југославијом. Својим ликовним ђелима и новчаним прилозима је помагао развој сликарства у Југославији, нарочито у Тузли. Прва велика самостална изложба овог умјетника у Југославији одржана је 1979. године, а изложби је присуствовао и сам Хаим Пинто.
Био је то његов посљедњи долазак у Југославију.
Хаим Пинто је умро у Мексику 7. августа 1987., у Сан Мигуел де Аљендеу, у осамдесетој години. Иза њега су остале хиљаде слика, графика, скулптура и мурала.
Галерија у Бијељини је 2005. године организовала изложбу радова Хаима Пинте, када је откупљена једна његова слика. Данас је то једина умјетничка повезница нашег града и великог сликара.
П.С.
Овако је Хаим писао свом бијељинском пријатељу :
Ето, мој Динко, умјесто да мирне пензионерске дане проводим у лаганом раду и уживању, ја се све више враћам давним временима која ми душу трују и не дају ми да се смирим. Замолићу те да ми напишеш шта је још остало од нас у Бијељини, има ли сачувана нека кућа, неко двориште, гробље, неки знак, има ли икаквог трага наших корака на бијељинским улицама, има ли макар блиједе сјенке наше у старијим људима који би могли да се сјећају. Има ли ичега, или је све то само сан старог човјека који свијет боји све бљеђим бојама?
Увијек твој, Јамес Хаим Пинто
(новиглас.инфо)
Дио писма Хаима Пинта, на крају овог текста, заправо је одломак из романа Јусуфа Трбића “Легенда о Бијелој џамији” (2011.), узет из текста под насловом “Писмо Хаима Пинта из Мексика адвокату Динку Алтарцу у Бијељину, 23. април 1980. године”. Наведено писмо објављујемо у цјелости сутра на нашој страници.
338 
