Музеј Семберија
Увод
Бијељина је као насеље постојала прије османских освајања Босанског краљевства, а о томе данас постоје писани документи који то доказују, али који су, на жалост, јако оскудни. У та је времена наш град често био на удару разних освајачких војски из нашег сусједства и врло често је мијењао своје господаре као и државе у којима се налазио. У предосманском периоду Бијељина није имала неког већег стратешког значаја, прије свега зато што је представљала насеље равничарског типа, које из тог разлога никада није имало тврђаве, па се зато није могло успјешно ни бранити од напада. Вјероватно је у та времена Бијељина имала значај само као централни трг богатог пољопривредног краја, као што то и данас има. Доказ за ову моју тврдњу је чињеница да су околна, данас много мања мјеста која се налазе на планини Мајевици или у подмајевичком крају, имала у та времена много већи значај од Бијељине. Та се мјеста много више спомињу у историјским документима у односу на наш град. Навешћу само два примјера, ради се о два данашња села која се налазе релативно близу Бијељине: Теочак и Kорај.
Теочак је у времена прије османских освајања био значајан и добро утврђени град који је био изграђен на важном путу који из Семберије води према жупи Соли (Тузли). Тај је град једно вријеме био сједиште угарског великаша, марионетског краља Босне Николе Илочког (1410. – 1477), који је потицао из угарске племићке породице Úјлаки. Значи, мали Теочак је у то вријеме био пријестолница Босне! Никола Илочки је био богати, моћни и врло утицајни мађарски великаш, бан “цијеле Славоније” (тотиус Сцлавониае) од 1457. до 1463. и краљ Босне 1471 – 1477.године. Овај феудални угарски великаш је био господар града Илока и претендент на угарску краљевску круну, а уз то је носио и ове титуле: бан Хрватске, Славоније и Мачве, приор врански, војвода седмоградски (Ердељски), палатин угарски, доживотни кнез града Теочака, те марионетски угарски краљ Босне од 1471. године. Угарски краљ је за “краља Босне” именовао великаша Николу Илочког и послао га прво у “главни град” Јајце 1471. године. Убрзо потом, од 1472-1477. године, “краљ Никола Илочки” бива пребачен у град Теочак који постаје “главни град” Босне, гђе је столовао пет година. Што се тиче Kораја, у том мјесту су у доба средњовјековне Босанске државе и угарске власти одржавани годишњи сајмови-вашари који су пренесени у Бијељину тек у османско доба, када је Бијељина добила статус касабе и кадилука. Да напоменем, вашари су се у Средњем вијеку могли одржавати само у насељима која су краљевским указом била проглашена за градове! Да је Kорај у доба кад су га Турци заузели био значајно мјесто, доказ је и чињеница да је постао кадилуком прије Бијељине. Kорај у Средњем вијеку у предосманско доба је био и црквено средиште, јер се у његовој близини, у Билом потоку на локалитету званом „Билина“, налазио познати самостан фрањевачког реда „Санта Марија ин Цампо“. (Свете Марије у пољу). О томе и данас свједоче остаци темеља тог самостана код Kораја. Многи су наши историчари овај самостан раније погрешно лоцирали у близину града Бијељине.
Наставиће се…
Пише:Суад Грабчановић за Препород Бијељина
134
