Шта се крије испод равне Семберије?!
Шта нам открива археолошко налазиште код Попова?
Већ знамо неке веома важне и занимљиве чињенице везане за село Попове. Ранија имена села већ сугеришу да је ово насеље било изузетно важно, вероватно центар бијељинске нахије прије доласка Турака. Свештеници се зову Звонас Селиште, а касније Прокац Бијељина, и прије него што је Ћетвртковиште променило име у Бијељина, како се данас зове Све је почело пре неколико година када смо указали на чудна брда усред Семберчке равнице. Нисмо их открили, постоје вековима али нам нису привукли много пажње. Док сам писао о селу Попови, чуо сам од старијих људи како их зову “бандери” (место на коме је застава), верујући да на граници према Србији постоје турске куле. У међувремену, нова технологија нам је пружила могућност да ова брда посматрамо мало другачије, па ево сателитске слике из 2009. година на чудан начин показује једну од двије бубе које су на путу Бијељина-Попови. Одмах сам поставио овај видео на Јутјубу да бих привукао пажњу и заинтересовао
О овоме сам упознао музеј у Бијељини, али као и увијек код нас, није било довољно средстава за покретање истраге. Након пар година појавили су се људи из Аустрије који су радили истраживања код Бијељине и том приликом музеју понудили савремену опрему за с Наравно да су ове две бубе скениране (о овоме сам давно писао на фејсбук страници). После извесног времена стигли су обрађени резуктати из Беча и кажу да земља има неприродне слојеве и да испод земље има наговештај занимљивих Истраживачи Аустријске академије наука из Беча били су од 7. до 29. у новембру су истраживали једну од ових буба (не ону која се на снимку види као пирамида). Иако буба према селу Амајлија, занимљивије истраге нису могле да се спроведу јер газда није дозвољавао. Ипак, пола безобразлука према папима се истражује. Увиђај је трајао колико су временски услови дозвољавали, а радило се сваког дана од зоре до сумрака. Тим истраживача је био циничан: Архелох из Музеја Семберије Снежана Антић, чланови ОРЕА Института из Бече др. Марио Гаврановић, археолог техничар Марио Бернер, антрополог Лукас Валтенбергер, студент Михаел Конрад и докторанд из Француске Марлон Бас. Првих дана пронађена су два скелета, један мушки и Копча за каиш пронађена је у мушком скелету, док је бронзана минђуша Костури су пронађени, плитко закопани, сахрањени штуком исток-запад У близини је пронађена земљана чаша, садржајем још увек неистраженим. Недалеко од тог места пронађен је још један скелет и урна, прва предвиђања кажу да су скелети из средњег века, у међувремену, пронађен скелет, закопан нешто дубље у камену грађевину у којој је покојник сахрањен испукао положај, прелиминарне археолошке анализе показују да женка, старости 21-27 година и да је гроб од 4000 до 4500 година од сада. Поред откривених гробова пронађен је један ров дуг тридесет метара, место кремирања и слојеви биљног покривача. Истраживања доказују континуитет ове локације, а детаљније анализе даће нам додатне и важне Надамо се да ће се истрага наставити и на овом локалитету и на оближњем Безулу, да се расветли непозната прошлост ових крајева Дејан Вуковић.
Са Фејсбук профила села Попови
174 
