Немачка је данас „болесник Европе“,како се дошло до тога?

После четири године стагнације и структуралних слабости, Немачка није само ‘болесник Европе’, већ је знатно рањивија него пре осам година кад је Трамп освојио први мандат.

Од среде увече 6. новембра немачка владајућа семафор коалиција отишла је у историју. Канцелар Олаф Шолц је затражио од немачког председника да смени министра финансија Линднера, а остали министри из редова Линднерових Либерала потом су напустили кабинет.

Линднер је желео да смањи порезе и да укине солидарни допринос (који Немци са запада земље плаћају за развој дела земље који је некада био ДДР) и одложи климатске циљеве за 2050. годину.

Осим тога, лидер Либерала је одбио нова задуживања и истрајавао на уставној такозваној „кочница за дугове“.

Све то било је превише за Олафа Шолца и Зелене, који су такође у Владу.

Многи представници привреде су забринути. Произвођач аутомобилских делова Бош мора да прилагоди своје прогнозе за 2024. и не искључује даље укидање радних места уз већ укинутих 7.000.

Извршни директор „Боша“, Штефан Хартунг, позвао је Савезну владу да оконча коалициони спор и брзо подржи индустрију: „Сада морамо прећи са речи на дела и покренути конкретне мере пре савезних избора како бисмо унапредили економију и ојачали је и краткорочно и дугорочно,“ пренео је „Тагесшпигел“.

„Највећи ризик за Немачку је влада која није способна да реагује“, рекао је у среду шеф Фондације породичних предузећа, Рајнер Кирхдорфер. „Разговори не помажу. С обзиром на све лошију економску ситуацију, хитно су нам потребне политичке одлуке.“

Економиста Хенинг Фепел, генерални директор Центра за европску политику изјавио је за Дојче веле да „семафор коалиција није успела да структурално врати немачку економију на прави пут раста“.

Деловала је неодлучно и обесхрабрено: „На крају, све три странке су се вратиле својим партијским политичким позицијама.“

Доналд Трамп је у САД освојио други мандат на председничким изборима. С њим долазе изазови у безбедносној политици, трговини и климатској политици, подршци Украјини у одбрани од руске агресије.

Министар економије Роберт Хабек (Зелени) је упозорио: „Ово је најгоре време за распад владе, и то сада када Немачка мора да покаже јединство и способност да делује у Европи.“

Новинска агенција Ројтерс цитира главног економисту банке ИНГ, Карстена Брзеског, који трврди да је Немачка данас неспремнија него када је Трамп победио на својим првим изборима 2016. године.

„После четири године стагнације и структуралних слабости, Немачка није само ‘болесник Европе’, већ је знатно рањивија него пре осам година.“

Неки посматрачи сматрају да је Немачка економски акутно угрожени пацијент. Али, колику улогу у томе игра политика и није ли за привреду ипак пресудна глобална економска ситуација?

Општа ситуација је иста за све земље, каже Хенинг Фепел. Али чак и поред тога, „привредни раст у Немачкој је дуги низ година мањи него у другим земљама, с којима се Немачка може упоредити“.

„То сугерише да за привредну слабост није одговорна слаба глобална економија, већ специфични структурни узроци. Посао владе би био да идентификује те узроке и нађе решење“, додаје Фепел.

Фепел каже да су тренутно најхитнија четири задатка: „Прво, стабилизација енергетске транзиције – она је кључна за комбинацију заштите климе и конкурентности. Друго, смањење бирократије – брзо, ефикасно олакшање које не кошта ништа. Треће, спровођење дигитализације – што значајно повећава продуктивност, и четврто, порески подстицаји за инвестиције.“

Мартин Горниг из Немачког института за економска истраживања такође позива на „системске промене“. И то не у националним размерама, већ на читавом континенту.

У разговору за Дојче веле прошле седмице изјавио је: „Немачка је највећа индустријска нација у Европи и има корене у Европи.“ Стога у њој може постојати само једна – „европска индустријска политика“.

На питање које хитне мере би влада требало да предузме, рекао је да треба бити опрезан са претераним акцијама и да не треба „бацати милијарде на улагање у било шта“.

На крају крајева, још има времена: „Још нисмо пред провалијом.“ Сада је потребна „смирена политика, тако да предузећа и потрошачи стекну осећај да знају шта их сутра очекује“.