Тањуг
Велика руско-севернокорејска офанзива почела је у Курској области, западном региону Русије у који су украјинске снаге ушле у августу ове године. Како тврди украјински председник Володимир Зеленски, ангажовано је око 50.000 војника, од којих 10.000 оних из Северне Кореје, који се већ дуже време обучавају у Русији.
“Севернокорејске трупе су распоређене и бориле су се са кијевским снагама на бојном пољу”; рекао је Володимир Зеленски.
Према наводима генералштаба украјинске војске, за последња 24 сата руске снаге покушале су 20 напада у Курској области који су одбијени, а извеле су и 24 авионска удара уз употребу 34 навођене бомбе. Према наводима руских државних медија, руске снаге почеле су у Курску да користе и тешке вишецевне ракетне бацаче, као и термобаричне бојеве главе које се испаљују из њих.
Командант украјинске војске Олександр Сирски каже да је циљ великог броја непријатељских војника да потисну украјинске снаге из руске области
Украјинска страна тврди и да су руске снаге претрпеле најсмртоноснији дан до сада на фронту, пошто су за 24 сат изгубиле 1.950 људи.
Портпарол америчког Стејт департмента Ведант Пател рекао је да су севернокорејски војници пребачени на запад Курске области, уз саму границу са Украјином, где учествују у борбама, пренео је Ројтерс.
Кремљ није коментарисао пристуство севернокорејских трупа на својој територији, а на прошлонедељном састанку Савета безбедности Уједињених нација, Русија је одбила да одговори на питање о севернокорејским војницима.
Севернокорејско ангажовање у украјинском сукобу захтева чврст одговор, казао је државни секретар САД Ентони Блинкен, током посете команди НАТО.
“Севернокорејске снаге ангажоване у борби и сада буквално у сукобима – тај нови елемент захтева чврст одговор, и он ће такав бити”, изјавио је Блинкен.
У исто време, руска државна агенција Тас објавила је како је председник Владимир Путин потписао споразум о међусобној одбрани са Северном Корејом, а и севернокорејски медији потврдили су да је и Ким Џонг Ун потписао тај споразум. Ово је најзначајнији споразум који су две земље потписале у последњих неколико деценија, пише ЦНН.
Војници из Северне Кореје учествују у офанзиви
Према новим ратним извештајима, Украјинске снаге су потиснуте са скоро половине територије коју су држали од почетка августа. Међутим, Зеленски тврди како се војска и даље успешно бори са новим трупама.
“Украјинске трупе ‘успевају да задрже’ непријатељску групу од 50.000 војника ван Курска”, написао је Зеленски на Телеграму.
“Руске снаге су у неколико наврата покренуле офанзиву у понедељак, али ни једна није била успешна”, рекао је портпарол једне од украјинских бригада у уторак. Украјински командант рекао је да севернокорејске трупе учествују у директним операцијама у Курску, али и на другим оодбрамбеним операцијама у Русји и Украјини.
Украјина се сада поново налази у тешкој позицији. Русија покреће свакодневне ударе беспилотних летелица, док се такође бори да сачува све напретке који су направили на више локација дуж линије фронта која је дуга више од 1.200 километара. Руске снаге напредовале су у последње време на више праваца, а прете и неким веома важним стратешким тачкама, толико да су украјински генерали говорили чак и о могућем колапсу појединих делова фронта.
Поред Курска, главне борбе воде се у Доњецкој области, будући да је један од главних циљева руских снага да зауму ту целокупну област. Међутим, Јужна команда украјинске војске поручује да би руски напади у Запорошкој области могли да почну ускоро.
“Не говорим о недељама, већ очекујемо да ће се то догодити сваки дан”, рекао је Владислав Волошин, портпарол јужне команде.
Кијев је у августу изненадио све упадом у руску област Курск, а тада су изјавили како је ова операција била неопходна, јер је Русија планирала да покрене нови напад на Украјину из ове регије. Изјавили су и да су за циљ имали стварање такозване “тампон зоне” како би спречили све будуће прекограничне нападе.
Ова офанзива затекла је и Москву, али и њене савезнике, потпуно неспремним. Украјинске трупе су брзо напредовале и до сада су успешно задржавале контролу над делом овог региона, укључујући и град Суџу.
“И Кијев и Москва се спремају за Трампа”
Према наводима руских извора, Владимир Путин жели да врати ту територију најкасније до краја ове године како би у “лагодној” позицији дочекао промену власти у Белој кући. Лондонски “Телеграф” тврди да је Путин дао наредбу својој војсци како враћање Курска мора бити завршено до инаугурације Доналда Трампа 20. јануара 2025. године.
Наводе и да се и у Москви и у Кијеву припремају за “мировни план” који ће им предложити нови председник Сједињених Америчких Државама, а очекује се да би то могло бити најкасније до краја марта или почетка априла наредне године. Иако је Вашингтон пост тврдио да се Путин чуо са Трампом и да су разговарали о детаљима мировног споразума, Кремљ је то оштро демантовао.
“То је чистра измишљотина”, рекао је за медије портпарол Кремља Димитриј Песков.
Иако у Москви о наводном Трамповом мировном плану тврде да “оно што се засад зна њима изгледа апстрактно”, није тајна да се у Кремљу припремају за Трампов предлог и желе да до тог момента себи обезбеде што бољу позицију.
Како “Телеграф” даље наводи, руска војска, осим Курска, жели и да заузме подручја у Донбасу, Запорожју и Херсону, украјинске окупиране територије које је Москва прогласила “својим” у септембру 2023. године, иако их у том тренутку није у потпуности контролисала.
Кијев, међутим, покушава да процени утицај победе Доналда Трампа на америчким изборима, нарочито након изјаве у којој је новоизабрани председник рекао како би могао да оконча сукоб за 24 сата, рекавши у септемрбу: “Мислим да је у најбољем интересу САД да се овај рат што пре заврши”, пише ЦНН.
Како наводи Ројтерс, Кијев такође жели да заузме што бољу позицију пред предстојеће преговоре, па због тога притиска тренутну америчку администрацију да убрза испоруку оружја, јер у Кијеву постоји страх да би Трамп могао да успори доставу помоћи, те да су наредна три, четири месеца кључна.
Фајиненшел тајмс је са друге стране објавио да је Кијев прилагодио свој предлог о окончању рата према Трампу, како би га придобио. Неки од најважнијих предлога су да се америчким фирмама да приоритет у инвестирању након рата, те да са западним партнерима поделе своје ресурсе, од којих је најважнија украјинска резерва литијума, али и замене своју тренутну “кинеску технологију” новом америчком.
Преузето са:НИН
141
