а ли сте се више пута придржавали популарних савета за мршављење, али сте на крају били разочарани? Када желите да смршате, да ли избегавате “зле” угљене хидрате? Да ли нипошто не једете после одређеног времена? Ово су само неки примери од многих савета које можемо пронаћи на интернету, али баш због тога лако поверујемо информацијама које нису тачне. Не само да нам неће помоћи да смршамо, већ могу имати потпуно супротан ефекат и погоршати здравље.
Ако желите да смршате, вероватно се ослањате на савете за које многи од нас одавно знају: Не треба да се једе после 20 часова, треба избегавати угљене хидрате, потребна је само дисциплина и свако може да успе…
Ипак, ови савети не само да нису тачни, већ нас могу одвести у другу крајност и заправо нам додати на тежини, а самим тиме и погоршати здравствено стање. Највеће заблуде о губитку килограма су:
Не смете јести после седам или осам сати увече
Када покушавамо да смршамо, многе оброке једемо према распореду који смо себи задали, а ово често укључује избегавање хране после одређеног времена. Најчешће је то око седам или осам сати увече, да би смо у кревет отишли “мало гладни”.
Многи тврде да им је ово донело најбоље резултате, али да ли је ово најбољи метод? Поред тога, свакодневне обавезе често могу бити непредвидиве, тако да не можемо увек пратити распоред исхране. Да ли то значи да свакако не смемо ништа јести у вечерњим сатима? Срећом, оброк после седам сати увече неће упропастити ваше здравље. Иако постоје докази који повезују конзумирање касно у ноћ са потенцијалним здравственим проблемима, као што су лоше варење и дебљање, али ово није нужно тачно за свакога.
Негативни утицаји оброка касније увече неће бити велики када је величина оброка мања и када је богат хранљивим састојцима. Уместо времена у које се једе, важнији је квалитет хране – ако једемо остатке пице, сладоледа или чипса, без обзира на доба дана, то није здрав избор. Али ако изаберемо воће, поврће, немасне протеине или орашасте плодове, без обзира на доба дана, то су добри избори.
Угљене хидрате треба избегавати
Угљени хидрати су кључни за добро избалансирану исхрану и здраво тело. Они су неопходан извор енергије и подстичу рад виталних органа, укључујући мозак, централни нервни систем и бубреге.
Између осталог, врло су важан извор енергије током вежбања, јер систем за варење разлаже угљене хидрате у глукозу, а панкреас лучи хормон који се зове инсулин да би помогао глукози да пређе из крви у ћелије, преноси “Бетер хелт”.
Дакле, ако поједете кромпир, тестенину или било коју врсту хране богате угљеним хидратима, нећете аутоматски постати дебљи и покварити досадашњи напредак. Штавише, бројне смернице за исхрану направљене од стране стручњака препоручују да 45 до 65 одсто енергије долази из угљених хидрата.
Наравно, неки угљени хидрати су здравији од других и то има утицаја, али ако сте на дијети и поптуно избаците велике групе поврћа, воћа и житарица, можда нећете добијати довољно хранљивих материја да ефикасно управљате својом тежином и здрављем. Ове врсте дијете могу повећати ризик од недостатка микронутријената, што напослетку може довести до преједања.
Треба вам само дисциплина
Истина је да самоконтрола игра велику улогу, али мршављење је за неке много компликованије. Ту су и фактори попут хормона, генетике, одређених здравствених стања, па и хемије мозга. Такође, недавно је откривено да неки људи имају посебне “гене за мршавост”, те је њима сигурно лакше да смање тежину него они који их немају.
Требало би да престанете да грицкате током дана
Савети за мршављење који се фокусирају искључиво на смањење броја унесених калорија често препоручују искључивање ужине у току дана. Међутим, ако прође више од четири сата између оброка, касније можете постати превише гладни, изгубити контролу и посегнути за нездравом храном која вас брзо засити. Да би се то избегло, свакодневни распоред који подразумева једну или две ужине заправо може помоћи у смањењу укупног броја калорија које једете у једном дану, јер неће доћи до претеривања.
Сва прерађена храна је нездрава
Бројна прерађена храна јесте нездрава, али то не значи да је баш свака штетна за нас. На пример, у прерађену храну спада и смрзнуо воће и поврће, које не спада у категорију нездраве хране.
Све што је замрзнуто, конзервирано, кувано, сушено или упаковано сматра се прерађеним до одређене мере. У ово спадају воће и поврће, различите конзервиране рибе, пасуљ, овсене пахуљице… Дакле, многе здраве намирнице су прерађене, а препоручују се као део избалансиране исхране, преноси “Тудеј”. Потрудите се да избегавате ултра-прерађену храну која има велике количине масти и шећера, попут грицкалица и слаткиша.
РТ Балкан