Vikipedija
Научници решили највећу енигму у историји, откривено да је инжењерска генијалност праисторијских рудара у рудницима Карпатских планина вероватно закотрљала напредак људске цивилизације
Први точкови су били у рудницима (П.Т. – CC BY SA 4.0)
Проналазак точка сигурно је један од највећих, ако не и највећи изум у историји човечанства који је потпуно променио ток историје. Точак је унео револуцију у транспорт људи и добара и омогућио насељавање разних крајева планете. Међутим, до данас научници нису знали ко је први дошао на идеју да користи точак за превоз.
Најновија студија, објављена у часопису „Ројал сајенси опен“ можда је разрешила мистерију везану за точак и његово порекло. Историчар Ричард Булиет са Универзитета Колумбија, износи теорију да точак у време неолита око 3.900 година пре нове ере измислили рудари који су извлачили бакар из Карпатских планина.
Ово револуционарно истраживање доводи у питање досадашња традиционална веровања о порекла точка и сугерише да је његов проналазак био еволутивни процес вођен природним изазовима, а не појединачним догађајем.
Булиет у сарадњи са инжењерима са Универзитета Илиноис, Урбаном Кампањом и Џорџом Теком истражује инжењерску генијалност праисторијских карпатских друштава, фокусирајући се на изазове са којима се суочавају рудари бакра који су можда покренули цивилизацијски напредак употребом точкова.
Рударима је било потребно ефикасно средство за транспорт тешких терета бакарне руде кроз уске, кривудаве рударске тунеле. Студија тврди да је точак еволуирао од једноставних цилиндричних ваљака који се користе за смањење трења приликом померања тешких предмета.
С обзиром на скучене просторе рудника, традиционална употреба слободних ваљака постала је непрактична, јер су захтевали постављање дуж целе путање и стално премештање. Да би ово превазишли, рудари су додали жлебове на ваљке, омогућавајући да се терет безбедно одмара и креће се ефикасније.
Ова адаптација, позната као једнострано ваљање, представљала је значајан напредак. Симулације тима су откриле да су жлебови у ваљцима помогли да се додатно смањи трење, што је било кључно у рударском окружењу. Током времена, ови жлебови су се продубили и спојили у централни канал, што је довело до првог дизајна точкова са фиксном осовином, познатог као сет точкова.
Истраживачи су користили рачунарску механику и науку о дизајну како би анализирали како је скуп једноставних ваљака еволуирао у систем точкова и осовина. Они су симулирали еластични одговор и дистрибуцију напрезања структура са древних точкова, омогућавајући им да моделирају уверљив низ иновација које су довеле до развоја точка. Овај приступ омогућио им је да повежу древне инжењерске одлуке са практичним предностима на начин који је био без преседана до тада.
Студија наглашава да точак није настао из изолованог проналаска већ као постепена иновација, под утицајем природних изазова и економских потреба. Постепене промене су се надограђивале једна на другу све док се није појавио радикално нови дизајн, који одражава нијансирани поглед на технолошки развој који наглашава прилагођавање и утицај околине на изненадни проналазак.
Археолошки налази подржавају ову теорију. Више од 150 глинених модела вагона на четири точка, вероватно коришћених као шоље за пиће, откривено је у насељима културе Болераз у централној Европи, датира и периода око 3600. године пре нове ере. Ови артефакти подсећају на мале корпе на точковима које се користе за транспорт руде у рововима или тунели рудника бакра, који одражавају дизајнерске утицаје занатлија.
Истраживачки тим сугерише да би сличне методологије могле помоћи да се разоткрију друге технолошке мистерије праисторије. „На пример, мислим да има још много тога да се научи о томе како су пирамиде тачно конструисане. Рачунарски механички дизајн могао би бити од кључног значаја за одговор на нека од тих питања,“ рекао је Кај Џејмс.
Ова нова перспектива доводи у питање традиционалне теорије које указују на Месопотамију или северну Турску као порекло точка. Иако је још увек могуће да је више цивилизација самостално открило точак, докази из карпатских рудника су у складу са еволуцијом ране технологије на точковима.
Артефакти, рачунарски модели и историјски контекст сугеришу да су древни рудари бакра, суочени са изазовима транспорта тешке руде кроз уске тунеле, одиграли кључну улогу у стварању првих точкова. Њихове иновације су се шириле, преобликујући људско друштво далеко изван граница рудника.
Точак је један од најважнијих изума човечанства, али упркос његовом значају, научници су се, пре овога открића, годинама спорили о томе када и где се појавио први точак и ко га је измислио.
Преузетоса:Политика
178
