Музеј Семберија
Бијељина и Семберија под краткотрајном османском влашћу
Наивни босански краљ краљ Стјепан Томашевић је признао врховну власт краљевине Угарске 9. јуна 1462. године. Након тога је отказао османском султану Мехмеду ИИ послушност и одбио је даље плаћати му данак на који се раније био обавезао. Био је то погубан чин за краља Стјепана и за његову државу Босну, повод рата у којем је са географске карте нестало Босанског краљевства. Крајем фебруара 1463. Османско царство почиње припреме за поход на Босну. Чувши за то, краљ Стјепан је у Истанбул послао своје изасланике које примио султан и којима је речено да ће бити успостављен 15. годишњи мир између краљевине Босне и Османског царства. Краљеви изасланици су стигли у Босну вјерујући у мир. Али султан Фатих је имао друге планове. У прољеће 1463. године кренула је према Босни-преко Скопља, Косова и Сјенице велика османска војска предвођена султаном Мехмедом ИИ. Фатихом. Ова моћна армија је упала у Босну и прво поразила војску кнежева Динчића и Павловића, а након тога 19. маја 1463. године турска војска је стигла под тврђаву Бобовац, који је био престолница краљевства, гдје је сједио краљ, била његова ризница и чувала се краљевска круна и други атрибути босанске државности. Многи су сматарали да Бобовац може издржати три године опсаде, али овај пут Бобовац је издржао опсаду од само три дана! Османлије су најприје гађале Бобовац топовим које је допремао Јорг из Nürnberga. Дана 21. маја 1463. године посада града се предала, на челу с кнезом Радаком, потајним богумилом који је био незадовољан поступцима краља Стјепана. Предали су се Фатиху уз обећање да ће им животи бити поштеђени, међутим кнез Радак је погубљен. Након Бобовца Османлије су заузеле и Јајце, а затим ухватиле и погубиле посљедњег босанског краља Стјепана Томашевића. Послије заузимања централне и западне Босне османске су трупе до средине јуна мјесеца те 1463.године запосјеле и сјевер Босне све до ријеке Саве.
Према неким документима, Турци су изгледа још неколико годуна раније заузели Подриње, као и Бијељину и Семберију, које је до тада контролисала српска Деспотовина и угарска круна, и то након заузимања Деспотовине. Угарском краљу Матији, који се раније био обавезао на помоћ босанском краљу, ни на крај памети није падало да му помогне и да тако спаси Босанско краљевство од уништења. Подли угарски краљ Матија је имао план да остави Босну на цједилу да је Турци окупирају, па да је онда он касније поврати из османских руку и доведе у оквире угарске државе. На тај би начин он успио испунити вишестољетни сан његових претходника да загосподаре Босном. За само четири године, падом српске Деспотовине (1459), консолидацијом османских положаја у Влашкој (1462.), а затим нестанком Босанског краљевства (1463), дуж цијеле своје јужне границе Угарска се нашла опкољена османским територијама. Настојећи утврдити границу Угарске према Османском царству, угарски краљ Матијаш Корвин је ушао у директан сукоб са Османлијма у Босни крајем 1463. и током 1464. године. Матијаш Корвин је искористио за свој напад на Босну повлачење главнине османске војске из Босне у Румелију, на зимовање. У тај рат са Турцима је ушао са намјером да поправи граничну линију своје државе и направи тампон зону према Османском царству у Босни. Угарски краљ је у томе само дјелимично успио. Продор угарске војске у некадашње Босанско краљевство је заустављен након освајања Јајца крајем 1463. године и успостављањем Јајачке бановине, док је угарски покушај продора из Бијељине уз ријеку Дрину и заузимања цијелог Подриња заустављен и пропао током опсаде Зворника крајем 1464. године. Након тешког угарског пораза и повлачења то веома важно утврђење трајно је остало у турским рукама, што је знатно ослабило положај сусједних угарских бановина – Мачванске и Сребреничке.
Османска окупација Подриња и јачање османских положаја на лијевој обали ријеке Дрине десили су се у периоду између коначног освајања Смедеревске тврђаве (1459) и пада босанског краљевства (1463). Када је тачно Подриње пало под Турке, данас нема тачних података. Постоје документи који нам говоре да су подручја сјевероисточне Босне, Сребренице, Зворника и цијеле Усоре дошла под османску власт и прије 1462. године. О томе нам данас свједочи један османски документ у којем пише да је средином 1460. године турски војни заповједник затражио и добио од босанског краља Стјепана Томаша (1443–1461) одобрење да пређе ријеку Саву и да упадне у Славонију и Срем. На основу овог документа неки историчари претпостављају да су Османлије још тада успоставиле потпуну контролу над сјевероисточном Босном. Неки сматрају да се то десило крајем 1459. или почетком 1460. године. Српски деспоти су проширили своју власт на ова подручја током првих деценија 15. вијека и са повременим прекидима су их држали све до 1458. године, када су Турци освојили српску Деспотовину, па се неминовно и ово подручје нашло на њиховом удару као дио Деспотовине. Окупација Смедерева 1459. године се може сматрати временом када су подручја на лијевој обали Дрине постала потпуно отворена за нападе и освајања од стране османских трупа.
Преузето са Препород Бијељија
68
