Музеј Семберија
Почетком 70-тих у Бијељини је основан “Фото-Kино клуб”. Просторије клуба су биле у Фискултурном дому, преко пута старе Станице милиције. Први предсједник клуба је био Златко Ранђеловић. Од чланова којих се сјецам били су: Мијо Селак, Емин Хазуровић, Нада из Рачанске улице, Незир милиционер, Осман, Марко, ја, а било је и доста активних чланова из Улице 27. марта.
Чланови Фото-кино клуба су сликали многа збивања у Бијељини и околини. Њихове форографије биле су углавном истакнуте на посебној табли преко пута небодера, близу Робне Kуће, јер је тамо било специјално мјесто за наш клуб. У Фискултурном дому су се развијале слике на тадашњи начин, а сарађивали смо и са Харијем Џексоном. Емин Хазуровић је био главни за развијање фото-филмова и за обучавање чланова за овај посао.
Такође је у то вријеме била велика сарадња нашег клуба са младим извиђачима, које су, на њиховим путовањима, пратили чланови Kлуба и фотографисали их. Њихове слике су постављане на таблу код Робне куће, уз пригодне текстове.
Сјећам се једног веома лијепог дружења са извиђачима у Лопарама. Организован је и прави концерт, свирало се и пјевало, а у сјећању ми је остало како Бесим Башић, извиђач, пјева тада чувену пјесму “О-дирла-да, дирла-да” а ми сви за њим пјевамо тако гласно, да пјесма ођекује читавим лопарским крајем.
У то вријеме се такође користила кино-камера, а филм се на развијање слао у Италију, па смо чекали по мјесец и више да се развије и пошаље назад у Бијељину. Са одушевљењем су тада прихваћени наши успјеси у снимању аматерских филмова. Један од таквих аматерских филмова сниман је у Финцовом Салашу, то се прочуло, па је дошло много оних који су жељели да се појаве у филму. Једва смо завршили посао. Снимање филмова било је тада велика атракција.
Данас се сјећам свега са сјетом и радошћу. Била су то времена када смо били много срећнији него данас.
Ибрахим Мешановић, Орегон, САД
219
