Сурове клетве, мучење осуђеника, препирке између локалних кланова око невесте – о свему овоме, и још много чему, писали су становници древне Русије на свицима од брезине коре који су пронађени у Великом Новгороду. Због чега је ово археолошко откриће толико одјекнуло у јавности, колико је свитака откривено, а колико их по мишљењу археолога и лингвиста, укупно може бити?
Археолошко налазиште на коме су пронађени свици ове године је замало уништено, пошто је на том месту требало да се гради историјско-археолошки центар. Иронично, али истинито. Срећом, волонтери, научници и љубитељи историје стали су на пут изградњи, упозоривши власти да би такав поступак заувек могао уништити на стотине вредних артефаката. И били су у праву, већ након неколико месеци из земље је извађено на десетине драгоцених свитака.
Ко је писао мистериозне свитке на брезовој кори
Недавно археолошко откриће, односно само једно у низу открића у Великом Новгороду, изнедрило је чак 57 свитака од брезине коре, који су археолозима, али и свим љубитељима историје и културе, пружили увид у личне преписке и друштвене односе и обичаје епохе средњовековне Русије. Већина артефаката била је у изванредном стању, имајући у виду старост, а све захваљујући специфичним условима унутар тла.
Писменост је у то време у Русији била релативно широко распрострањена, а претпоставља се да су њоме владали имућнији слојеви становништва. Писање на свицима активно се користило и међу млађим становништвом и међу старијим, и то независно од социјалног статуса. Додуше, ко је конкретно уносио симболе на кору брезе – стручњаци не могу са сигурношћу да кажу.
“По свему судећи, велика већина свитака исписана је руком “професионалних” писаца, премда се на артефактима који су чак и од истог пошиљаоца, може приметити различити рукописи. А то значи само једно – неко је писао уместо пошиљаоца, вероватно неки писац”, појаснио је лингвиста Алексеј Гипиус, а пренео руски портал РИА Новости. Оваквих свитака до сада је откривено “само” 1229, а верује се да их има чак 29 хиљада!
Дешифровање свитака је захтевало велики труд
Процес дешифровања средњовековних свитака могао би бити сјајан сценарио за некакав детективски филм: стручњаци не само да морају правилно да прочитају и интерпретирају написани текст (што није нимало лако), већ и да рестаурирају недостајуће фрагменте. У томе им помажу опширна знања језичких закона и граматике, као и велика количина литературе тог периода.
На већини свитака описане су неке рутинске ствари: како је протицала трговина, како су се “утеривали” дугови и слично. Али, има и они посебних, на којима се налазе љубавна писма, дечији цртежи и слично. Свитак 1189 је, по мишљењу лингвиста и археолога, најинтересантнији. И то не само због садржаја, већ и због форме.
Сваки свитак открива неку тајну
Пре свега, свитак број 1189 је, за разлику од осталих пронађених, исписан не низ бразде коре, него попречно, што није била пракса у Новгороду. Друго, ортографија, односно правила писања, не одговарају оним правилима која су важила у другој половини 12. века, од када датирају свици. Треће, стручњаци сматрају да постоји велика вероватноћа да је аутор свитка дете. Али, које, чије?
У свитку број 1187, који такође датира из 12. века, описана је драматична сцена мучења уз помоћ воде. Извесни Дедослав морао је да издржи изпитивање водом, а ако га не издржи, добиће новчану казну у износу од 7 гривни. Овај вид испитивања је веома суров: онај ко је на њега осуђен мора са дна посуде са кључалом водом да извуче прстење. Аутор писма, Перешка, пита примаоца, Јакова, да ли да уплати тај новац уместо Дедослава или да се не меша у то и држи по страни.
Свитак број 1229 је нешто “старије” и датира са краја 11 или почетка 12. века, али је аутор исти – Перешка. Ово писмо не само да је једно од највећих (дуго 42 центриметра), већ је и право ремек-дело епистолографије, односно преписке између двеју личности, које је открило да је Перешка заправо жена (иако су стручњаци сматрали да је у питању мушкарац), која је недавно остала без вољеног супруга.
Средњовековна руска “сапуница”
О судбини жена, као и о томе на који су се начин склапале брачне заједнице тог периода, говоре и фрагменти других свитака, који датирају из 14. века и који су пронађени да другом локалитету у Великом Новгороду. На неколико таквих описано је веома емотивно “киднаповање” младе, ћерке извесног Дрочиле од стране младића по имену Кондратец, који је потом ишао код Дрочиле да озваничи свој брак са његовом ћерком.
Али, Дрочила је ово категорички одбио, из за сада непознатог разлога, што је изнедрило велики конфликт између несуђеног младожење и младиног строгог оца. Како је текла препирка такође је детаљно описано на свицима од брезове коре. Ипак, оно што за сада недостаје стручњацима јесту детаљи о двема породицама, младе и младожење, као и подаци о томе где се током окршаја налазила девојка.
Не зна се ни шта је било даље, пошто се окршај завршио – да ли су Кондратец и изабраница његовог срца ипак успели да победе препреке које је наметнуо њен отац (или друштво, или можда религија) или се на томе њихова љубав завршила. Оно што је сигурно јесте да је чак и у средњовековно време било љубавних драма.
РТ Балкан
162