Немачка се суочава са најтежом кризом у целокупној послератној историји,а опоравак није ни на видику
Немачка, некада најмоћнија економска сила Европе, суочава се са до сада невиђеном политичком и економском кризом, вероватно најтежом у целокупној послератној историји. Најновије прогнозе Међународног монетарног фонда предвиђају да ће немачка економија стагнирати, без очекиваног раста до краја ове године, након пада од 0,3 одсто прошле године. Све то показује да опоравак није ни на видику.
Пројекције ММФ-a за 2025. сугеришу само 0,8 одсто годишњег раста. Али и ова прогноза ће сигурно бити ревидирана, након што су компаније “Интел” и “Фолксваген” одустале од раније планираних инвестиција. “Фолксваген”, највећи индустријски послодавац, са 120.000 директно запослених, најавио је да затворити три фабрике и отпустити око 20.000 радника, као и да ће замрзнути плате запосленим.
У кризи је и влада предвођена канцеларом Олафом Шолцом. Немачка помоћ Украјини досегла је износ од 37 милијарди евра. Такозвана семафор коалиција се управо распада. Министарка спољних послова Аналена Бербок, која се прочула по изјави да ће се помоћ Кијеву наставити, без обзира шта о томе мисле бирачи, водила је “феминистичку спољну политику”, која је само убрзала урушавање немачке економије.
Међутим, у средишту спора који је довео до колапса владајуће коалиције нашао се Кристијан Линднер, министар финансија, кога је канцелар Шолц разрешио дужности због одбијања да прихвати буџет који укључује и нову (војну) помоћ за Украјину.
Да ли ће се Немачка претворити у музеј на отвореном?
Заправо, како примећује социолог и геополитички аналитичар Рикардо Мартинс за сајт “Њу истерн аутлук”: “Горка вест, која је стигла из Фолксвагена, била је последња кап која је прелила чашу и изазвала колапс владе. Баук деиндустријализације дуго је прогањао Немачку, посебно после успона високотехнолошке индустријске Кине и почетка сукоба у Украјини, али сада су и највиши политички лидери коначно схватили да је то сурова реалност.”
Занимљиво је да је канцелар Шолц покушао да одговорност за кризу у Немачкој пребаци на хунту у Кијеву, изјавом да је ова сложена криза директан резултат обавезе Берлина да помогне Владимиру Зеленском. Проблеми су, наравно, много дубљи. “Овај наратив”, додаје Мартинс, “само болно наглашава преплитање немачких унутрашњих борби са њеним обавезама у иностранству, што је многе Немце натерало да се осећају изданим од владе, која се више усредсређује на међународне проблеме него на добробит сопственог народа.”
Сада већ бивши министар финансија Линднер је најзад проговорио о томе: Немачка не може да помаже сопствену економију и да финансира рат у Украјини.
Бербокова је признала да 37 милијарди евра помоћи Кијеву захтева смањење програма социјалне потрошње у Немачкој.
“Последице ове финансијске обавезе су запањујуће; кључна улагања у социјалне програме и модернизацију инфраструктуре остављена су по страни због војне помоћи Кијеву”, додаје Мартинс.
Шта је, за сада, резултат ове кризе?
Превремени избори су планирани за фебруар 2025. године. Дисхармонија између политике владе и економске реалности са којом се суочавају “обични Немци” не може бити очигледнија.
Како закључује Мартинс: “Уколико Немачка не преиспита свој приступ, како у спољној, тако и у домаћој политици, вероватноћа опоравка је све мања. Одбијање да се дају приоритет потребама својих грађана може да запечати судбину Немачке.”
Другим речима: Немачка управо пролази кроз процес деиндустријализације. Одбијање њеног руководства да се са тим суочи, додаје овај аутор, могло би да претвори Немачку у “музеј на отвореном, који ће ослањати на услуге и туризам”.
БРИКС као алтернатива америчком вазалству
На растућу кризу у Немачкој се осврће и шпански геополитичар Марсело Рамирез у колумни за сајт “Контраинфо”. Према његовим речима, оно што се данас дешава у Немачкој одредиће будућност Европе, а можда и исход сукоба у Украјини, и у извесној мери предодредити ток догађаја на глобалној геополитичкој сцени.
“Семафор коалиција” је сада већ прошлост, каже Рамирез, али је у почетку изгледала као “влажни сан глобалиста, које је требало да почива на социјалној правди, екстремном очувању животне средине и на слободној економији”.
Посебно су се у њој истицали Бербокова и министар економије Роберт Хабек. Предизборна обећања се, међутим, разликују од стварности после избора. Како примећује Рамирез: “Занимљиво је да је њихова политика није учинила ништа да спасе планету, али је учинила много да уништи немачку економију.”
Усред овог политичког хаоса, политичарка Сара Вагенкнехт је изнела предлог који је уздрмао саме темеље немачке политике: приближавање Немачке БРИКС-у као алтернативу америчком вазалству. Према речима Саре Вагенкнехт, без овог стратешког савеза Немачка ће пасти у “терминалну рецесију”.
Занимљиво је и да је опозициона Алтернатива за Немачку (АфД) такође показала интересовање за БРИКС, препознајући потенцијал за диверсификацију међународних односа и смањење зависности од западних институција, као што су ММФ и Светска банка. Чак и странка Линке, иако са резервом, схвата важност пута који Немачку води сарадњи са БРИКС-ом.
Док се немачка опозиција, чија популарност не престаје да расте, окреће ка Истоку, Шолц, Бербокова и Хабек и њихове странке настављају да гледају ка Западу.
Заправо, наставља шпански геополитичар, Немачка је пред важном стратешком дилемом: да ли ће успети да раскине ланце који је вежу за Вашингтон како би изградила нову осовину са Москвом, која би могла да трансформише Европу?
Другим речима: тренутни модел, који почива на слепој зависности од САД је осуђен на неупех. Како закључује Рамирез: “Немачка ће морати да бира између глобалне ирелевантности и историјског заокрета ка мултиполарном поретку, а овај избор ће дефинисати не само њену будућност, већ и будућност Европе у целини”. Односно, читавој Европи сада прети да потоне у геополитичку безначајност.
РТ Балкан