„Правимо торту од блата” – никад нису јели праву торту а Божић дочекују без играчака, струје и купатила. Дом им је„кућа”купљена за 1.000 евра! (видео)

Ова деца знају само за ТОРТУ ОД БЛАТА!

Нешто што још нисмо чули и видели, затекли смо код породице Шаманц из Уздина.

„Једва смо сакупили за кућу, коштала је 1.000 евра”, дрхтавим гласом рекла је Маријана, мајка шесторо деце, показујући објекат за који би мало ко помислио да је некоме потребан, а још мање да би неко желео да га купи.

„Како ли су раније живели ови малишани?”, намеће се питање.

„Једно другом до увета”, помислили смо чим смо крочили на праг трошне куће породице Шаманц из Уздина код Ковачице и видели дечицу која су очима пуним туге стидљиво гледала у нешто за њих потпуно несвакидашње – госте.

Истоимена прича аутора Жан Филип Ару Вињона говори о пустоловини породице у којој одраста шест дечака и сви се зову Жан. Да ситуација буде још необичнија и код породице Шаманц родитељи су дечици давали слична имена,па имамо Ивана (2) и Ивану (4), Дуњу (5)и Данијелу (9), Николу (10) и Нину (12).

Њихова прича је, нажалост, далеко од бајке о дечијим пустоловинама. Животна пустоловина ове деце своди се на борбу за преживљавање и не подсећа нимало на приче дечијих писаца. Ово су деца која већ седам година одрастају у два собичка без струје и воде!

„Сви спавамо у три кревета. Немамо играчке, па се играмо с блатом”, испричала је петогодишња Дуња која нема како ни цртане да гледа.

Најстарија Нина, која улази у пубертет, рекла је да јој је најтеже што немају купатило и што се купају у кориту, али не због ње, већ због млађих сестара које јој се насамо и у поверењу пожале, па се осети грозно. Каже да често леже заједно и маштају… Тешко јој пада и што спавају сви у истој соби пошто је ипак, како каже, већ велика и срамота је да спава са мамом и татом.

„На Нинина леђа је чак и плафон пао, то је ова рупа горе. У сталном смо страху. Желела сам ја да имам посао, бољи живот и све другачије, али није ми се дало. Мени је мајка умрла кад сам била мала, а отац нас је малтретирао, тако да сам имала сурово детињство и много ми тешко пада што и моја деца одрастају у овако ужасним условима”, наставила је мајка Маријана.

Изненадило нас је и нешто што се ретко среће у данашње време, а то је да немају чак ни смарт телефон. За њих је то огроман луксуз. Два „старинска” телефона пуне код комшија или кад се „снађу” за струју коју немају због великог дуга. Можете само замислити какво смо деци „чудо” били ми кад смо се појавили с најновијим телефонима и фотоапаратом.

„Буде много тешких дана, некад не буде ни за леба. Немамо чак ни столице, тј. имамо једну, па неко стоји док једемо, а неко седи. Али боримо се због деце, они су нам све. Никад нисам желела по кафићима да идем или себи да купим нешто, само ми је они да су срећни. Муж Ивица чува краве и ради у штали кад год има посла, бар неки динар поред социјалне помоћи и дечијег додатка да намакнемо”, додала је Маријана која, види се по васпитању и чистоћи деце, јако лепо брине о њима.

Деветогодишњу Данијелу упитали смо и да ли има нека позната личност коју воли. „Другарицу”, био је њен помало збуњен одговор. Још више смо били збуњени ми док нисмо схватили да је њој све то што питамо неки далек и непознат свет, те да је логично одговорила да воли „познату личност” коју једино и зна, а то је њена другарица.

Хуманитарна организација Срби за Србе покреће велику акцију помоћи за породицу Шаманц у нади да ће уз помоћ донатора успети да новом кућом усрећи шесторо дивних малишана!

Помозите да тугу на њиховом лицу заменимо осмесима, од увета до увета!