Некако крајем 70-их година у нашем селу појавила се прва моторка како се то тада казало и говорило а данас моторна пила. Њен власник је био Рајко Рајо Алексин Трифковићј
Ја нисам потпуно сигуран али мислим да тај човек има другу крштено име то јесте име које је код Бога заведено а то је Живорад. Е сада Рајо је са том својом моторком Господ драги зна колико дрва насјекао храстова оборио и шта све не …
Брзо је научио да моторке поправља тако за неко време појавио се још по неко да је купио моторну пилу али су увијек морали доћи код Раје да им да кратку обуку а касније да наоштри ланац или пак да је поправи ако би се покварила.
Још једна ствар која је битна за тог човјека а то је да је био страствени љубитељ стрипа.Морате признати да је то за село чудно. Kуповао је редовно стрипове који су излазили загор Текс Вилер, командант Марка и Блек стијена и тако даље шта сада да човјек каже кад то видиш дођеш до закључка да смо ми у ствари отишли уназад данас.
Мени није познато да неко чита ни стрипове а камоли да смо отишли на неку тежу литературу тако да ништа оно што је битно што бих ја додао још у овом тексту да ја као дечак са редовно са покојном тетком Савком ишао до куће Раје Алексина и узимао стрип као у библиотеци. Било како било то време је неминовно оставило у мени то неко како да кажем заиста једно лијепо и пријатно сјећање које увијек се прати неким жалом.Данас у нашем Модрану ја не да немам отићи с неким да размјеним стрипове неку књигу него нрмаш са ким ни ријеч размјенити,Страшно!
Те људе који су остали на бранику кажем борбе да се село не угаси су изложени тузи јер човјек не може без разговора то је велики проблем како ће даље ићи то нико не зна.Чак стање у модерну зависи од неких геополитичких превјерања кад би се десило то да Њемачка уђе у неке проблеме то би Модрах спасило.Ово дође као нека нека врста црног хумора али тако је тако је тај природи закон направљен док неко се неком смркне другом не сване.
Тако се живот одвија сваког дана цијелу годину А и цијелу вјечност све до судњег дана.
116
