У продавницама цена литра маслиновог уља достиже и 20 евра, па се на удару лопова налазе и џакови пуни обраних маслина.
Атина – И ове зиме у време бербе грчки пољопривредници се суочавају са таласом крађа обраних маслина. Очајни су јер је локална полиција неефикасна у расветљавању ових кривичних дела. Све се дешава ноћу по већ познатом сценарију којим је прошле године ојађено на десетине произвођача широм Грчке.
Последњи случај забележен је на Пелопонезу, иначе познатом по производњи најквалитетнијег маслиновог уља. Двојица дошљака, Румун и Бугарин, успели су преко ноћи да украду 33 џака обраних маслина у вредности од 1.500 евра. Обране маслине су препаковали и однели у задругу која се бави њиховим цеђењем тврдећи да је реч о роду из њихових маслињака. Међутим, прерађивачи уља су посумњали у њихову причу, обавестили локалну полицију па су крадљивци у овом случају ипак ухапшени.
Обране маслине се краду ноћу уз светло фарова возила а лопови као да се ничега не боје, објашњавају пољопривредници. То што је постављена жица око маслињака више није препрека. У области Автолкос лопови су однели 600 литара процеђеног маслиновог уља вредног 5.000 евра.
Ово је само део невоља са којим се свакодневно суочавају грчки пољопривредници који и ове године у периоду бербе дежурају са пушкама уз своје маслињаке да би их одбранили. Цена маслиновог уља по литру је у производњи порасла на шест, у неким областима и до девет евра по литру, а у продавницама и до 20 евра за литар, што је изазов за оне који би на лак начин до зараде. На међународном тржишту цена је ове сезоне стабилнија него претходних година, сем у Италији, где је забележен раст од девет до 11 евра по литру. Суша која је погодила целу Европу утицала је на пораст цена јер је у многим областима род био знатно мањи него раније. Без обзира на чињеницу да је у Грчкој род био бољи него лани, за домаћинства која маслиново уље купују на велико јер је у Грчкој оно главно у припреми хране, ове цене су и даље превисоке, тако да је, према анализама, четири од десет купаца одлучило да пређе на сунцокретово уље. Контрола је појачана и у неким супермаркетима, где се на најскупљим врстама маслиновог уља постављају посебни чепови који се користе за скупа пића и који се отварају само на каси. Високе цене маслиновог уља утицале су посредно, рецимо, и на цену грчке салате у ресторанима, која уместо шест евра сада кошта преко осам евра. Неке атинске општине су организовале прикупљање плодова маслина које расту на улицама са намером да их понуде домаћинствима са ниским примањима. Иначе, како у Атини тако и у другим градовима, стабла маслина и поморанџи су главни украс многих улица.
Само прошле године укупна производња маслиновог уља се у Грчкој смањила за 130.000 тона, што је ипак боље него у Шпанији, где је производња пала за 850.000 тона. Међутим, ове године, и поред суше и најтоплијег лета у историји земље, производња је дупло већа, тако да се Грчка у ЕУ са трећег попела на друго месту по обиму производње маслиновог уља.
Грчка има 16 географски заштићених врста маслине, од којих су најбоља она из Каламате са Пелопонеза и са Крита. Такође, Грци су највећи потрошачи маслиновог уља на свету, користе га за зачињавање али и кување, за козметичке производе, оно за њих има историјски и културни значај и користи се хиљадама година.
Занимљиво је да производња маслина на Халкидикију чини чак 45 одсто на нивоу целе Грчке и невероватних 90 одсто извоза. У Италији, која је други највећи потрошач, грчко уље из Каламате неретко се препакује и препродаје као тосканско јер су слична по укусу. За грчке пољопривреднике нове шансе се отварају на кинском тржишту које се окреће здравом начину исхране.
Преузето са:Политика
99
