Које све цркве сутра славе Бадњи дан

Бадњи дан 24. децембра: Заједнички празник западног и дела источног хришћанства

Бадњи дан, који према грегоријанском календару пада 24. децембра, представља врхунац периода дошашћа (адвента) и увод у најрадоснији хришћански празник – Божић. Иако се овај датум примарно везује за западне хришћанске традиције, он спаја милионе верника широм света, укључујући и значајан део православног истока.

Западне хришћанске цркве

За хришћане на Западу, Бадњи дан је дан интензивне духовне припреме, али и богате породичне традиције. Овај датум је укорењен у литургијском календару следећих деноминација:

• Римокатоличка црква: Као највећа хришћанска деноминација на свету, Католичка црква центрира Бадње вече око породичне трпезе и традиционалне Мисе поноћке (Понoћне мисе). У Ватикану, Папа предводи свечану службу у Базилици Светог Петра, коју прате милиони верника широм планете.
• Протестантске цркве: Већина протестантских деноминација – укључујући Лутеране, Методисте и Реформисану цркву – дубоко поштује овај празник. Код њих је нагласак на породичном окупљању, читању библијских текстова о Христовом рођењу и певању традиционалних божићних песама (карола).
• Англиканска црква (Епископална црква): Као специфичан мост између католичанства и протестантизма, Англиканска заједница има изузетно богату литургијску традицију за Бадњи дан. Широм Велике Британије и САД-а препознатљива је служба “Девет лекција и божићних песама” (Nine Lessons and Carols).
• Евангелистичке и харизматске цркве: Многе савремене евангелистичке заједнице широм света организују посебне службе прилагођене модерном добу, често уз свеће, савременију духовну музику и хуманитарне акције за помоћ сиромашнима.

Обичаји на Западу: Поред верских служби, западна традиција доноси кићење божићне јелке, постављање јаслица (приказа Христовог рођења) и традиционалне вечере које варирају од посних (у појединим католичким земљама попут Пољске и Италије) до свечаних печења.

Источне православе цркве (Новојулијански календар)

Честа је заблуда да су ове цркве прешле на грегоријански календар. Заправо, већина њих је 1923. године усвојила новојулијански (Миланковићев) календар, који ће се са грегоријанским поклапати све до 2800. године. На овај начин, Бадњи дан 24. децембра славе:

• Васељенска патријаршија (Цариград): Као „прва међу једнакима“, Цариградска патријаршија предводи православне цркве које су прихватиле реформисани календар.
• Грчка православна црква: Како у самој Грчкој, тако и у дијаспори (Америка, Аустралија), Грци славе Бадњи дан 24. децембра уз посебне јутрење и литургије. Карактеристичан обичај је да деца иду од куће до куће и певају „каланде“ (традиционалне божићне песме) уз пратњу малих тријангала.
• Румунска православна црква: Као једна од најбројнијих православних цркава, Румунска црква обележава овај дан уз дубоко укорењене народне обичаје, укључујући групе кољедара (colindători) који обилазе села.
• Бугарска православна црква: У Бугарској је Бадњи дан (Бъдни вечер) изузетно важан породични празник. Вечера је стриктно посна и састоји се од непарног броја јела (најчешће 7, 9 или 11), а на столу се обавезно налази округли хлеб са новчићем (содена питка).
• Остале православне цркве: Овом календару припадају и Александријска, Антиохијска, Кипарска, Грчка, Албанска и Православна црква у Америци (ОЦА).

Обичаји на Истоку: Иако се датум поклапа са западним хришћанима, православне цркве задржавају комплетан источни византијски обред. Бадњи дан се проводи у строгом посту, служи се Света литургија Светог Василија Великог, а у домовима се осећа дух традиционалне православне породичне топлине.