Бадњи дан и бадње вече код Срба и повезаност бадњака са старом вјером

Related Posts

Моба

Мобе су један од облика удруживања и међусобног испомагања радне снаге на селу.

Саливање страве

Ritual salivanja strave,nekad i sad i šta je to.čemu pomaže.

Уљепшај свој дом или пословни простор

Група младих архитеката, која је након стицања теоретског знања на Архитектонском факултету Универзитета у Београдуи петогодишњег искуства у три призната Read more

Одлазак у армију

За Србе увјек је била част "служити армија" или ти "служити војску".Тако када би неки младић био проглашен неспособним за Read more

Бадњи дан и Бадње вече су важни празници у православном хришћанству, посебно у Србији и другим земљама са православном традицијом. Ови празници се обележавају 6. јануара, дан уочи Божића.

Традиције и обичаји везани за Бадњи дан и Бадње вече укључују:

• Сечење бадњака: Ујутру на Бадњи дан, мушкарци одлазе у шуму да посеку бадњак, обично храстово дрво, које се касније уноси у кућу и пали на огњишту.
• Пост и припрема хране: Током Бадњег дана, верници посте, а увече се припрема посна вечера која укључује разноврсна јела као што су пасуљ, риба, суво воће и ораси.
• Породично окупљање: Бадње вече је време када се породица окупља око трпезе, пале се свеће и изговарају молитве.
• Слама и симболика: У неким крајевима, слама се уноси у кућу и простире по поду, симболизујући место где је Христос рођен.

Ови обичаји имају дубоко укорењено значење и симболику, и представљају припрему за прославу Божића, најрадоснијег хришћанског празника.

Бадњи дан има дубоке корене у старословенској религији и обичајима. Многи обичаји везани за овај празник потичу из предхришћанских времена и повезани су са култом природе и предака.

Ево неких од најзначајнијих елемената:

• Сечење бадњака: Храст је био свето дрво код Словена и повезиван је са божанством Световидом. Сечење и паљење бадњака симболизује рађање новог сунца и нове године2.
• Ложење ватре: Паљење бадњака на огњишту има корене у старословенским обредима везаним за огњиште и породични култ. Ватра је симболизовала светлост и топлину, као и заштиту дома2.
• Слама у кући: Уношење сламе у кућу и простирање по поду симболизује место где је Христос рођен, али такође има корене у старословенским обичајима који су повезани са култом мртвих и плодности2.
• Жртвовање и дарови: Приношење жртве и дарова, као што су жито и ораси, имају корене у старословенским обредима који су били усмерени на умиривање богова и предака, као и на обезбеђивање плодности и благостања2.

Ови обичаји су временом интегрисани у хришћанску традицију и добили ново значење, али су задржали многе елементе из старословенске религије.

Kliknite na link https://temu.to/k/eozsgbhedu7 da biste se pridružili ⭐️Temu Programu za saradnike⭐️! Čeka vas do 💰 100.000 € mesečno~!