Запад „срамотно“ подржава Вучића, а не протесте

Масовни протести у Србији сатерују властодршца Александра Вучића у ћошак, али су у опасности да пропадну ако се не артикулишу политички, пише штампа на немачком. На подршку са Запада протести не могу да рачунају.

Левичарски лист Нојес Дојчланд (нд) пише о протестима у Србији у којима студенти напросто игноришу владаоца Александра Вучића, али се суочавају са истим проблемом као студентски покрет 1968. године.

Лист описује пленуме, базичну демократију и одсуство лидера протеста као „алтернативни концепт ауторитарној клијентелистичкој држави која одређује свакодневицу Срба и паралише политички живот“.

Протести су, пише лист, потекли од студената, али су постали масовни покрет који обухвата разне миљее друштва. Суочен са тиме, Вучић жртвује „пионе“ у виду министара и премијера, те покушава да поткупи студенте снижавањем школарина.

„Уместо да пристану на Вучићеве понуде, студенти их напросто игноришу. То је најгоре што може да снађе једног аутократу. У том свесном игнорисању крије се још једна снага протеста. Они не улазе у медијско препуцавање са режимом, не следе правила економије пажње, већ своје теме постављају преко својих канала комуникације“, пише нд.

„K томе, у покрету нема централних фигура нити јасног односа са опозиционим партијама. То повећава могућност да се протесту сви прикључе и отежава режиму да демонизује покрет.“

Но, пише лист из Берлина, иако је јасно да покрет одбија садашњи систем, још није формулисао јасну алтернативу. „А без јасне алтернативе протести су у опасности да доживе исту судбину као студентски протести 1968. са којима се понекад и пореде.“

„И ономад је, као и данас, у питање довођен систем – али је недостајао одговор. Пре само пар година би Европска унија била логична референтна тачка. Али, њу Србија интересује пре свега као лиферант литијума и наводни фактор стабилности у региону. Ово последње вероватно никад није одговарало реалности, али то не занима ни ЕУ ни Немачку, која је недавно склопила са Србијом споразум о литијуму“, додаје нд.

Закључује се да борба траје даље, јер ови протести имају још једну разлику у односу на претходне демонстрације против Вучићеве власти: „Страх је нестао.“

Аустријска Академија наука објавила је на свом сајту интервју са академиком Оливером Јенсом Шмитом, професором за историју Балкана на Универзитету у Бечу.

Шмит истиче да су власти у Србији до сада све протесте умиривале уступцима, претњама и „енормним притиском“ на предводнике, што је сада немогуће. Kаже да млади људи посебно пате у српском поретку:

„Земља је сасвим под контролом владајуће партије. Нема животне перспективе мимо апарата моћи Александра Вучића. У Србији је тешко добити добар посао ако некако ниси наклоњен систему. Такве зависности воде дисфункционалности и корупцији. Студенти то посматрају критички, осећају се заробљено“, каже професор.

Шмит наводи да Запад подржава власт у Србији: „Вучић не би био на власти да га бивша немачка канцеларка Ангела Меркел и сада Олаф Шолц нису подржавали као сидро стабилности. И литијумски пакт који је Србија закључила са ЕУ подупире Вучића.“

Kако додаје, Вучић је био и остао хушкач који се није одрекао национализма. У низу скандала, Шмит истиче шпијунирање активиста и новинара софтверима који долазе између осталог из Швајцарске.

„Демонстранти на улицама не уживају ни најмању подршку Запада. То је срамотно“, додаје он.

Аустријски академик оцењује да оставка Владе није умирила протесте, као и да Вучић још никад није био оволико сатеран у ћошак. Истовремено, још има на кога да се ослони:

„Још га подржавају одређени делови друштва, посебно старији људи који се боје промена. Вучић је активирао и православну цркву која наступа врло националистички и на линији је режима. Вучић је саградио систем који је дубоко укорењен у Србији.“

Шмит додаје да је децентрализација протеста и снага и слабост. „Јер, Србија је репрезентативна демократија и политичке промене долазе на изборима. Протестни покрет нема партију која би заступала његове интересе и састоји се од разних група са различитим идејама. Чим буду морали да своје противљење режиму преточе у конкретне захтеве, биће им знатно теже.“

Немачки јавни сервис МДР пише о „бесплатном градском превозу“ у Београду као још једном од начина да се умире протести. У тексту се наводи да је ионако мало ко плаћао карту за градски превоз и до сада.

„Београдски градски превоз је мистериозан организам. Неретко пола сата чекате тролејбус, а онда дођу три ођедном. Зашто? Нико то не може да објасни“, пише МДР.

„Многи од 1.200 тролејбуса, аутобуса и трамваја су шклопоције и вожња по рупичастим београдским улицама често удара у бубреге. У шпицу је градски превоз препуњен преко сваке мере – саобраћајни систем је напросто премали за 1,4 милиона Београђана“, додаје се.

И закључује да бесплатан превоз ништа не мења, као и да не може да одобровољи оне који протестују: „Београд је центар побуне против корумпираних власти. У тој ситуацији мало ко се занима за бесплатан јавни превоз.“

DW

Share on Facebook

Post on X

Follow us

Save