Поређења јавног дуга Србије са земљама ЕУ јасно указују да је наша земља задужена далеко испод просека дуговања чланица.
Нови ауто-путеви, школе, савремене болнице, реконструкција железнице, брзи воз, и други бројни инфраструктурни пројекти који се раде у Србији, несумњиво су довели до питања колико то утићче на задуженост земље.
Како пише Васељенска, Србија се, улажући у инфраструктуру, одговорно задуживала за разлику од многих земаља ЕУ, а посебно Хрватске која је изгубила контролу над важним ресурсима.
Поређења јавног дуга Србије са земљама ЕУ јасно указују да је наша земља задужена далеко испод просека дуговања чланица. Овде треба узети у обзир и погодности које земље ЕУ имају за разлику од Србије када је реч о знатно повољнијим кредитима и условима задуживања.
Јавни дуг Србије износи 38,87 милијарди евра, Хрватска 49,16 милијарди, Словенија 45,47 милијарди, Мађарска 150, 47 милијарди и Аустрија 394,78 милијарди.
Из приложених података се види да је Србија, не само међу најмање задуженим земљама у региону већ и на европском нивоу. Србија је далеко од „прекомерног дуга“ који може угрозити економију док се државни дуг држи под контролом, а средства усмеравају на конкретне пројектима који доносе добробит свим грађанима.
У последњих дванаест година, Србија је направила огроман искорак у модернизацији инфраструктуре. Изграђено је преко 1.040 километара, док је још 195 километара у изградњи. Изграђено је неколико мостова, велики број школа и болница, а започета је и реконструкција железничке мреже, што је у великој мери убрзало транспорт и економску повезаност.
Аутопут „Милош Велики“, Моравски коридор, изградња најмодернијег клиничког центра у Европи, реконструкција и изградња болница и болничких центара широм Србије, школе, вртићи, само су неки од пројеката у које је уложен новац.
Просечна плата је данас знатно повећана као и могућност запослења и зараде. Индустрија се опоравља, мали и средњи бизниси напредују, а куповна моћ грађана је далеко изнад просека.
Упркос негодовању политичких противника актуелне власти који најчешће говоре о задуживању и паду животног стандарда, статистика каже да грађани више троше на становање, одећу, технологију, али и на путовања, што је најбољи показатељ финансијске стабилности и побољшања животног стандарда.
Како се Србија разликује од Хрватске и Словеније
Србија је, за разлику од Хрватске и Словеније, своје инфраструктурне пројекте финансирала директним задуживањем, али уз задржавање контроле над приходима. Поред тога, јавни дуг Србије је доста мањи него што је случај са ове две комшијске земље.
Упркос томе што Хрватску истичу као пример успешне туристичке земље, један од највећих пројеката у Хрватској – аутопут Загреб–Сплит, није у потпуности финансиран из државног буџета, нити искључиво из европских кредита. Део средстава обезбеђен је кроз концесиони уговор са приватном компанијом Autocesta Zagreb-Macelj која је делимично финансирала изградњу, али је заузврат добила право дела наплате путарине наредних 25 година. То значи да значајан део прихода од ауто-пута не иде директно у државни буџет већ приватном концесионару.
Поред тога, укупна мрежа аутопутева у Хрватској износи 1.313 километара и ради се протеклих 20 година, што је тек нешто више од Србије, која је у последњој деценији значајно повећала своју мрежу ауто-путева. Упркос томе што је Хрватска и чланица ЕУ и има за разлику од Србије повољније кредите, укупни јавни дуг Хрватске је за 18 одсто већи од Србије, односно 1,6 милијарди евра. Разлика је и у томе што Србија задржава контролу над приходима од путарина, што је дугорочно одрживо.
На другој страни, Словенија која је такође мања и по територији и броју становника, има јавни дуг од 70 одсто БДП-а. Иако је економски развијена, задуженост је релативно висока, посебно у односу на Србију која има потребу за значајно већим инфраструктурним улагањима због величине и регионалне повезаности.
Задуживање само по себи није проблем – проблем је ако се задужени новац троши неодговорно или ако не постоји план враћања. Србија, напротив, свој дуг користи за пројекте који ће се вишеструко исплатити – не само кроз директну економску добит већ и кроз бољи квалитет живота за све грађане.
Политика
198 
