Украјински устав наводи да су предсједнички избори забрањени док је земља под ратним стањем, јер је тада тешко одржати слободне и поштене изборе, што је била ријетка утјеха предсједнику Володимиру Зеленском, који барем није морао бринути о политичкој кампањи, преноси Тхе Телеграпх.
Планове је помрсио амерички предсједник Доналд Трамп, који се с тим не слаже. Након што је већ разбјеснио Кијев водећи директне преговоре с Москвом о окончању рата и искључивши могућност уласка Украјине у НАТО, сада захтијева изборе прије коначног мировног споразума, називајући украјинског лидера „диктатором“.
Будући да Трамп контролише војну помоћ Украјини, Кијев можда неће имати другог избора осим да му изађе у сусрет. Зеленски је током кампање 2019. године обећао да ће бити предсједник само један мандат, а његова популарност постепено опада како се рат одужава, док стари и нови супарници наговјештавају да би га могли замијенити.
Ратни херој
Иако је Зеленски лице украјинског херојства у иностранству, у Кијеву је то генерал Валериј Залужни, који је водио одбрану на почетку рата. Има четири улице назване по њему и познат је по спремности на иновативно размишљање како би надмудрио Русију. Његов шаљив и неформалан начин говора постао је популаран у војним редовима.
Прошле године га је Зеленски разријешио дужности и поставио за амбасадора у Лондону. Иако је званични разлог био неслагање око војне стратегије, многи сумњају да га је предсједник видио као супарника за власт. Залужни је давао нејасне наговјештаје да би се једног дана могао кандидовати. Према анкети спроведеној прошле јесени, око 27 одсто Украјинаца сада би гласало за њега, у поређењу са само 16 одсто за Зеленског.
Путинов кум
Украјински олигарх Виктор Медведчук годинама је био кључни посредник између Кијева и Москве. Био је толико близак Владимиру Путину да је руски лидер постао кум његовој најмлађој кћерки. Као присталица проруске политичке странке и власник неколико телевизијских канала, тврдио је да су његови односи с Кремљом искључиво ствар прагматичне дипломатије, све док га 2021. године нису ухапсили под сумњом да подржава руске сепаратисте.
Тај потез разбјеснио је Путина и сматра се једном од искри за његову „специјалну војну операцију“, односно акцију у Украјини. Иако му је одузето украјинско држављанство, Путин би могао инсистирати да му се дозволи кандидатура на изборима. Ако би Кијев то одбио, омогућио би Кремљу да осуди изборе као лажне.
Бивши предсједник
Петро Порошенко био је предсједник Украјине прије Зеленског, а дошао је на власт након уличних протеста који су 2014. године срушили прокремаљску владу у Кијеву. Милионер је и власник Росхена, најпродаваније чоколаде у Украјини. Током мандата обећао је да ће трајно удаљити земљу од Москве.
Иако његова странка Европска солидарност тренутно има само 27 мјеста од укупно 450 у украјинском парламенту, још увијек је политички амбициозан и често обилази трупе на фронту. Иако јавно подржава Зеленског по ширим питањима рата, њих двојица су супарници. У априлу прошле године рекао је да планира поново да се кандидује за предсједника, али тек након завршетка рата с Русијом. Током децембра путовао је у САД, гдје је наводно разговарао с Мајком Волцом, америчким савјетником за националну безбједност. У фебруару се поново вратио како би покушао успоставити даљњи контакт с Трамповом администрацијом, пише Тхе Телеграпх.
Револуционарка
Најпознатија украјинска политичарка, Јулија Тимошенко, била је водећа фигура првог великог протеста против Кремља. На међународном нивоу хваљена је као борац за демократију и постала је прва премијерка Украјине. Касније је осуђена на седам година затвора због наводне злоупотребе положаја у вези с гасним уговорима, што је, према њеним ријечима, било политички оркестрирано од стране прокремаљских супарника.
Прије двије године упозорила је да би сваки договор којим би се Путину препустила територија само подстакао даљње освајање земље, додајући да је једино рјешење потпуно га „докрајчити“ војним средствима. У септембру прошле године, на питање о могућим украјинским изборима у блиској будућности, Тимошенко је рекла: „Политички процес је дефинитивно започео.“
Боксер
Тренутни градоначелник Кијева, Виталиј Кличко, некада је био један од најуспјешнијих свјетских боксера. Син совјетског генерала, који течно говори четири језика, напустио је уносну спортску каријеру због политике прије нешто више од десет година, одлучан да усмјери Украјину на проевропски пут.
На почетку рата постао је моћан симбол кијевског отпора и обилазио је фронт. Подијелио је 20.000 пушака грађанима за одбрану. Тренутно је Порошенков савезник и није познато планира ли се кандидовати за предсједника на сљедећим изборима.
Шпијун из Кијева
Шеф кијевске војне обавјештајне службе, генерал-мајор Кирило Буданов, постао је познат захваљујући оркестрацији саботажа иза непријатељских линија. Има репутацију немилосрдног, али ефикасног стратега, понекад користећи уцјене и обмане како би натјерао Русе да изврше нападе.
Путин је наводно покушао да га убије најмање десет пута, али Буданов је тренутно фокусиран на побједу у рату и мала је вјероватноћа да ће тражити политичку функцију. Ипак, попут генерала Залужног, постао је један од народних хероја и често се спомиње као потенцијални предсједнички кандидат.
Савезник Кремља
Странка бившег потпредсједника украјинске владе Јурија Бојка била је један од бројних прокремаљских покрета који су забрањени након почетка рата. Иако је Кијев оправдао ову одлуку питањем националне безбједности, то је изазвало забринутост да би етнички Руси у земљи могли сматрати потез дискриминаторским.
Његова странка се од почетка рата противила сукобу и одустала је од низа проруских ставова. У децембру прошле године Бојко је изазвао контроверзу критикама украјинских националиста због рушења руских споменика и преименовања совјетских улица по познатим Украјинцима.
(Јутарњи) Фото: Лебид Володyмyр/Схуттерстоцк
215 
+ There are no comments
Add yours