МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ У МАНАСТИРУ ДРАГАЉЕВАЦ – РУКОПОЛОЖЕЊЕ И МОНАШЕЊЕ

Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански г.Фотије служио је свету архијерејску литургију у манастиру Светог Архангела Гаврила у Драгаљевцу поводом храмовне славе.

Мноштво вјерног народа на челу са високопреподобном игуманијом Теодором и протом Лазом Стјепановићем дочекало је свог митрополита у порти манастира показујући велику радост и захвалност због посјете првојерарха наше епархије.
По уласку у храм отпочела је свечана архијерејска литургија.

Митрополиту Фотију су саслуживали у Христовој оданости и братској љубави протојереј Александар Тешић, архијерејски намјесник уљгевичко-јањски; протојереј-ставрофор Лазо Стјепановић, служашчи свештеник у манастиру Драгаљевцу и парохијски свештеник драгаљевачки; јереј Бојан Крстановић, парох мртвички; јереј Младен Јовић, парох даздаревачко-тријешнички те протођакон Лазар Илић, епархијски ђакон.

У току свете литургије митрополит Фотије је рукоположио теолога Момира Кутлачу у свештени чин ђакона.

Након заамвоне молитве је постригао искушеницу Дијану у расофорну монахињу давши јој име Гаврила. Сестринство манастира се умножава, а то нас све радости и даје наду за нека боља времена, рекао је митрополит Фотије.

​Бесједу митрополита Фотија вам преносимо у цјелости:

Часни оци, уважена мати игуманијо са сестрама, сестро Гаврила, драга браћо и сестре, драга децо, велики је дан у манастиру Драгаљевцу. Јуче смо имали једно монашење у схиму, један видљиви и потресан чин монашења када неко бира да иде уским путем, јеванђелским путем спасења који води човека у живот вечни. Тај обред и догађај је потресан и враћа на ону причу о блудном сину који се удаљио од оца, постао телесан и смртан човек, те жели покајањем да се врати заједници светих, тј Цркви. Имали смо и данас монашење сестре Гавриле у расу. То је први степен монашкога подвига и за неку годину када то игуманија буде сматрала добиће и ангелску схиму. Смисао монаштва је да се достигне ангелски живот у телу, колико је то људима могуће. Код највећих отаца видимо да је могуће, али ми да будемо колико можемо. Овај манастир је духовни центар наше Епархије ова два дана.

Данас смо имали и једно рукоположење у чин ђакона нашег брата Момира, младог човека и теолога који је преживео драму ового несретног сукоба деведесетих. Селио се на разна места, али је пронашао уточиште у Цркви Христовој и одлучио се да буде слуга Господњи и прихватио се ђаконског служења, првог степена свештеничке службе. Желим му сваки благослов Божји и да буде послушан Цркви својој. То је данас потребно и битно наглашавати. Сви смо уморни и температура је афричка. Јуче када смо били у Пиперима је било 42 степена. У сваком случају, духовна радост овде је већа од тога. Радујемо се да се ова света обитељ умножава и да ће још неко од ових сестара које долазе да приступи сестринству. Треба да попуњавамо наше манастире широм зворничко-тузланске Епархије. У сваком манастиру имамо по некога. У последње време смо 3-4 манастира основали. Битно је да људи који су хришћани, православни Срби, долазе у своје парохијске цркве које су им најближе. Ми не можемо испливати из тих мука у којима јесмо и као народ. Све што имамо ка наслеђе је тешко, и ратови који су били и читав 20. век. Тај век су свети оци који су се бавили тумачењем Откровења назвали веком ратова. Тај век је поднио стотине и стотине милиона жртава. Све су то последице, али ми не можемо без свог православља. Православљем идемо напред и оно је наша једина утеха. Да ли сам у Немачкој на послу или Америци, или било којој страни света, треба да тражим прву цркву која је ту и да ту долазим да се молимо Богу недељом и празником. Не могу сви људи да долазе стално. Неки су на пољу, баве се пољопривредом и тај рад им је примљен као молитва. Бог прима такав рад као молитву и једно велико и добро дело. Ми се данас радујемо заједно са мати игуманијом и сестринством што се ово сестринство умножило. Надамо се да ће тако и даље бити.

Ми други да се боримо да будемо достојни имена Србиновог, достојни имена српског. Бићемо достојни ако будемо честитог и доброг живота, ако наша породица буде на добром гласу у селу, ако наша деца буду послушна и честита – такву децу свако воли и за њих има добру реч. Нажалост, данашња деца модерног образовања су некако заквашени, како је знао речи блаженопочивши митрополит Фотије, неким вирусом бунта, супротстављања и анархије. Они мисле да је решење свих проблема у анархији. Нико никога не признаје и то је сатанска философија. Тако је Сатана на небесима чинио када је хтео да узвиси свој престо изнад престола Божјег. Тако је, нажалсот, и код људи. Наметне се нека философија која није божанска. Чули сте данас када се чита молитва за монашење, а то важи за сваког православног хришћанина, да треба бити послушан. Коме? Ономе коме треба. Сестра треба да буде послушна овде игуманији, да је слуша и прихавта благослов који добија, да расзговара са њом о духовним темама које је мучи и да буде једна честита и смирена православна монахиња. Нека жена која одлучи да живи у браку треба бити честита, фина, скромна супруга једног православног Србина, човека који води кућу. Када се склапа брак, онда се чита јеванђеље о свадби у Кани Галилејског и апостол где се подсећа да је муж у породици икона Христова. Жена је икона Цркве. То јединство између Христа и Цркве јесте тајна брака. Анархија је нешто демонско и никада није било карактеристично за нас Србе. Наша Црква никада није васпитавала на тај начин. Ко тако ради имаће такве плодове да пожање и да искуси сам на себи, својој породици и својој земљи. Ми то не желимо. Ми желимо хармонију која долази од наше вере и Кнеза мира, самога Господа Христа, и онда се шири кроз нашу Цркву кроз Свете тајне и свете врлине, како је говорио Свети авва Јустин Ћелисјки. Ако тако будемо живели онда ће бити Србија оаза мира и благослова, присуства Божјег. Биће место где се јављају светитељи и ангели Божји. Ми када се уподобимо животом ангелима они се јављају. Тада немају проблем да нам се јављају. Свети Пајсије Светогорац је говорио како се најпре јавља дневни светитељ, јер је он најближи нама тог дана. Он има послушања која су у вези са овим светом и људима који живе у свету. Тако треба да се молимо Богу.

Овде ћемо покушати да довршимо све послове које смо започели. Са мати игуманијом смо разговарали и има још доста грађевниски да се уради. Ради се одбрана од влаге у олтарском делу да спасимо овај дивни живопис, фрескопис, у манастиру. Има пуно тих послове, али хвала Богу. Бог ће дати махове, ако ми будемо добри и честити људи и ако будемо у љубави према Богу и према ближњима. То је наш крст иза кога следи васкрсење. Нека сте Богом благословени! Честитам још једном мати игуманији, сестри Гаврили, да се труде заједно и да се ова обитељ умножи и да буде, ако Бог да, један хор монахиња. Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао!

У наставку је учињен трократни опход око храма, затим освештани славски дарови и сломљен славски колач. Као продужетак молитвеног сабрања организована је и трпеза љубави за све присутне.

⭐️Preuzmite svoj 200 KM paket kupona odmah! Dodirnite https://temu.to/k/u63nkih7om2 ili pretražite acw786838 Temu za popust od 30%!
Još jedno iznenađenje za vas! Klikni https://temu.to/k/eozsgbhedu7 ili Pretražie inn23300 i zaradi zajedno sa mnom🤝!

Pištolj za pranje automobila visokog pritiska, 3/4 inča, mlaznica za baštenski crev, raspršivač za zalivanje, alat za čišćenje kuće, pištolj za prskanje sa dugom drškom, materijal od plastike
🎉 Cena Kupona [10,97 KM]
👉 link za proizvod: https://temu.to/k/e1wpy5a3cbf
⚠️ Popust može da varira. Pogledajte prikaz na stranici.

МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ ЗАМОНАШИО У ЧИН МАЛЕ СХИМЕ СЕСТРУ ЕКАТЕРИНУ У МАНАСТИРУ ДРАГАЉЕВАЦ

Дешавања од 25.07.

МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ ЗАМОНАШИО У ЧИН МАЛЕ СХИМЕ СЕСТРУ ЕКАТЕРИНУ У МАНАСТИРУ ДРАГАЉЕВАЦ

Разликују три степена монаштва, па тако постоје и три различита чина пострижења у монаштво:
1. Чин одевања расе и камилавке,
2. Чин мале схиме или мандије и
3. Чин великог и анђелског образа (Велика схима).

 Фото Епархија зворничко-тузланска

ДРАГАЉЕВАЦ – 25. јула 2025.године на приједлог игуманије манастира Светог Архангела Гаврила у Драгаљевцу високопреподобне мати Теодоре, уочи храмовне славе манастира, Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански г. Фотије у чин мале схиме замонашио је расофорну монахињу Ангелину давши јој име Екатерина по Светој Екатерини Синајској.

Свечаном чину претходило је вечерње са петохљебницом, које су одслужили протојереј Александар Тешић, архијерејски намјесник угљевички; архимандрит Нектарије Тешић, игуман благовјештенског манастира у Папраћи и јереј Младен Јовић, парох даздаревачко-тријешнички.

Митрополит Фотије се обратио мати игуманији, новопостриженој монахињи Екатерини и свим вјерницима богонадахнутом бесједом коју вам преносимо у цјелости:

Бесједа митрополита Фотија:

Високопреподобна мати игуманијо, драга сестро Екатерина – нова монахињо, оци, драга братијо, браћо и сестре, ево један диван чин у нашој Цркви, чин светога монашења, чин ангелски, чин потреса. Сви су то, бар ми који смо у монашком чину, прошли и сада читајући ове молитве и учествујући у монашењу сестре Екатарине поново смо то сви прошли и осећамо дубину тајне монашке, дубину тих завета које смо дали. Страшне су оне молитве, али и узвишене када читамо да је ту Господ, да је ту Пресвета Богородица и да су ту ангели Божји и да пред њима своје завете дајемо. То је тачно и то је најдубље искуство Цркве. Без обзира на то испливава та величанственост, узвишеност тог чина, покајања – сада један човек или сестра напушта свет и долази пред Престо Божји, пред иконостас, и хоће да приступи живоме Христу, да живи у потпуности јеванђелски, тј ангелски, колико је то човеку могуће. Монаси одлучују да буду истински и прави хришћани у потпуности, а не делимично да припадају Богу,  како то ми иначе радимо, него хоће да се птпуно посвете Богу – и својом мишљу, и свом снагом, свим умом, свим срцем и свим бићем својим. То је монаштво. Монасу су и били хероји свога времена и јесу хероји овога времена. Они се издавају од света и живе посвећени Богу, сестринству или братству у коме живе и одричу се од света. У свету је много лакше живети. Када је људи много заједно, онда се осећају моћно и заштићено, а монах бира да буде једино заштићен од Бога и светитеља његових и да буде у отшелништву у пустињи, али да је Бог тај коме се он обраћа непрестано молитвом. Данас сам писао неке текстове о непрестаној молитви и то је основна духовна делатност свакога монаха. То је основна духовна делатност сваког монаха и монахиње. У неком смислу ја постајем монах да бих се молио непрестано. Уколико то не чиним, онда заборављам основни призив, а када се непрестано обраћамо Богу онда чинимо оно што је Адам чинио у Рају када је разговарао са Богом. То је било молитвено оштење и непрестано молитвено призивање имена Божјега. Ми непрестаном молитвом задобијамо рајско блаженство. Живимо у једној атмосфери Раја у којој је живео и Адам пре пада. Та драма када су Адам и Ева били преварени у Рају када им је Сатана преко змије понудио широки пут своје воље и пут угађања себе и када их је обмануо речју да неће умрети него да ће постати као богови, јесте пресудила да прародитељи као неискусну у доховној борби са демонима који се прелукави буду протерани из Раја. Дакле,  знамо за ту библијску повест, многе друге библијске повести и многа друга искуства из житија светих – то нам требају бити поуке да не бисмо били искушани или преварени на овај или онај начин. Зато је монах духовни јунак. Он бира уски пут који води у Царство небеско, има пред собом Господа, Пресвету Богородицу и друге светитеље који су тим путем прошли. То је уски пут, али води ка Царству небеском. Мати игуманија има искуства. У овом манастиру руководиће сестру Екатерину као и до сада. Ново послушање ће да јој да или да је прати духовно у њеном напредовању и узрастању. У монаштву је све степенасто и није чудо да и у јеванђељу и у лествици блаженстава имамо 12 блаженстава. У Лествици Светог Јована Лествичника имамо 33 степена узрастања човека ка Богу, као што је и праотац Јаков који је у Старом завету видео лествицу која води од Земље на Небо. То је монаштво – усхођење, један по један корак Богу. Увек треба да буде под надзором духовне старице или духовника у мушком манастиру. То је потребно. Што се тиче имена, пошто нисам име договарао са мати игуманијом, добро је овако јер није добро да човек сам себи даје име. Ко је од нас дао сам себи име? Име даје Црква, Бог. Име дају комови и пријатељи, друиг људи. Испало је тако да сам се сетио нашег Синајског манастира, највеће светиње у православљу из 2. века, и Свете Екатарине Синајске која тамо окупља многе благочестиве душе са свих страна света који се поклањају њеним моштима. Она је била посебно даровита и знала је сву људски мудрост. Добила је дар од Бога да буде мудрија од 50 античких паганских философа. Нису је могли надговорити, јер је имали божанску мудрост, али и све друге врлине. Била је спремна и да страда за Господа. Некако ми дође да буде то име Екатерина. Нека се сестра Екатерина угледа на њу и чита њено житије, да је призива у молитвама и обраћа јој се. Сви заједно да се молимо Богу да сачува ту светињу, манастир Синај. То је најсветије место у Старом завету. Ту је Бог дао Мојсију Десет заповести и јавио му се у купини која гори а не сагорева. Многа друга библијска откровења су била на том месту. После је већ у 3. веку подигнут манастир Пресвете Богородице, а касније је постао манастир Свете Екатарине. Нека Бог да свако добро сестри Екатарини. Желим јој сваки духовни благосов, да слуша своју старицу – мати игуманију, сестре. Монаштво се темељи на послушању. Верујем да сестра Екатерина, пошто има и духовну и физичку зрелост, то разуме. На послушању се стоји или пада, што се тиче монаштва, чак и хришћанског живота уопште, али поготово монаштва. Зато сестра Екатерина мора бити свесна да се труди и да слуша мати игуманију и сестре, те ће је Бог благословити духовним даровима и да ће јој снаге да овај остатак живота који јој Бог подари проведе богоугодно у посту и молитви и да се моли за ову свету обитељ, за сестре и све људе који долазе овде. Код нас Срба има традиција да се монаси и монахиње прво монаше у расу, а потом добијају схиму. То је због степенастог успињања у подвигу, духовном животу. Једном приликом се Пресвета Богородица јавила на Светој Гори када су неки монаси расправљали да ли треба да приме малу или велику схиму и рекла једном монаху у сну: „Добро је да имате схиму, али је схимник молитвеник за читав свет.“ У том смислу требамо бити мало смирени, а ако сматрамо да смо спремни бити молитвеници за читав свет можемо и да је добијемо, али јесмо ли спремни? Кад неко дође у манастир треба да се учи молитви – за себе, за братсво или сестринство, за људе па ће онда мало по мало достићи и то да се моли за све. Ка томе треба сви да тежимо и да постанемо молитвеници за читав свет као што је био старац Силуан Атонски и многи други светитељи. Ово је један чин који покрене све. Хвала Богу да смо могли учествовати у њему, јер је он за нас поука шта ми треба да остварујемо у свом животу. Велики су циљеви пред нама, али Бог је ту и помагаће. Бог вас благословио. Нека Света Екатерина буде на помоћи, сестро, и да буде сваки благослов Божји. Нека сестре буду задовољне тобом и да слушаш мати игуманију.

Бденију и монашењу присуствовало је и више свештеника Епархије као и вјерни народ који се окупио да прослави Бога. 

Свечани догађај заокружен је трпезом љубави по манастирском типику.

Извор:Епархија тузласко зворничка

GTEQY Prenosivi mini projektor sa LED svetlom, 203.2 cm ekran, USB povezivanje, 3000 sati reprodukcije, kompatibilan za telefon/kompjuter/TV, idealan za kućno kino i kancelarijske sastanke, elegantni dizajn, visokokvalitetna slika
🎉 Cena Kupona [45,02 KM]
👉 link za proizvod: https://temu.to/k/emopd1b30e9
⚠️ Popust može da varira. Pogledajte prikaz na stranici.

180