Доња Трнова као устаничко жариште „Мала Москва“

Доња Трнова, подмајевичко село у општини Угљевик, представља један од најзначајнијих симбола устанка и партизанског отпора у сјевероисточној Босни током Другог свјетског рата. Због своје непоколебљиве оданости Народноослободилачком покрету и снажног комунистичког упоришта, ово мјесто је с поносом носило епитет „Мала Москва“. Његов значај додатно је учвршћен доласком сремских партизана на Мајевицу, чиме је створена нераскидива веза између бораца Срема и Босне.

Устаничко жариште „Мала Москва“

Од самог почетка окупације, Доња Трнова се истакла као центар антифашистичког отпора. Слободарска традиција и снажан утицај Комунистичке партије допринијели су брзом организовању устанка. Село је постало кључна партизанска база, пружајући уточиште, логистику и нове борце за Мајевички партизански одред.

У Доњој Трнови су се налазили:

Партизанска болница: Збрињавала је рањенике из цијеле источне Босне и Срема.
Штампарија: Штампала је пропагандни материјал и вијести са фронта.
Команде и штабови: Село је било сигурно мјесто за боравак и рад војних и политичких руководстава, укључујући и дијелове Шесте источнобосанске пролетерске ударне бригаде.

Огромну цијену слободе Доња Трнова је платила животима својих мјештана – 220 становника је погинуло током рата, од чега је 105 било бораца у партизанским јединицама.

Меморијални комплекс у Доњој Трнови данас свједочи о овој херојској борби. На мермерним плочама уписана су имена 3.278 палих бораца, а у спомен-костурници почивају посмртни остаци 567 партизана, махом рањеника које су 1944. године звјерски убили припадници злогласне 13. СС „Ханџар“ дивизије.

Долазак Сремаца и братство по оружју

Крајем 1942. године, партизански покрет у равном и стратешки тешко одбрањивом Срему нашао се под жестоким притиском окупатора. Да би се сачувала жива сила и наставила борба, донесена је одлука о пребацивању сремских јединица у брдовиту и шумовиту источну Босну, која је већ била значајно устаничко подручје.

Прво масовно пребацивање сремских партизана преко Саве догодило се у ноћи између 4. и 5. новембра 1942. године код семберског села Бродац. Овај и наредни преласци војвођанских јединица током 1943. године имали су огроман стратешки значај:

Ојачали су партизанске снаге на Мајевици и у цијелој источној Босни.
Омогућили су заједничке операције и нападе на кључне непријатељске гарнизоне и комуникације.
Створили су нераскидиву везу и братство по оружју између народа Срема и Босне.

Доња Трнова је постала главни прихватни центар за борце из Срема. Сматра се да готово да нема војвођанског борца који је прешао у Босну, а да није боравио у овом селу. Овај догађај је опјеван и у чувеној партизанској пјесми „Кад су Сремци кренули са те Фрушке горе“, која евоцира успомене на прелазак преко Саве и долазак у „поносну Босну“.

Као симбол заједничке борбе, у срцу меморијалног комплекса у Доњој Трнови подигнут је монументални Споменик борцима Срема и источне Босне. Вјерује се да је споменик окренут ка Фрушкој гори, гдје се налази слично обиљежје, симболично позивајући на вјечно сјећање на заједничку антифашистичку борбу.

За преузимање овог текста треба нагласити извор и поставити линк према овој страници.