Семберија и Модран: Трагови Римског Царства
Током римског периода, који је на овим просторима трајао од I до V вијека нове ере, плодна равница Семберије била је саставни дио велике провинције Паноније. Археолошки налази свједоче о животу и привредним активностима које су се одвијале у овом региону, а село Модран, недалеко од Бијељине, истиче се као значајан локалитет из тог времена.
Живот у Семберији под римском влашћу
Семберија је, захваљујући свом географском положају и плодном земљишту, била важна аграрна област унутар Паноније. Римљани су градили путеве, насеља и пољопривредна имања позната као villae rusticae. Једна таква вила откривена је у мјесту Прекаје у Бродцу, што указује на организовану пољопривредну производњу.
Осим пољопривреде, развијени су били и занатство и трговина. Близина великих ријека Саве и Дрине омогућавала је лак транспорт робе и повезивање са другим дијеловима царства.
Археолошка открића
Бројни археолошки налази потврђују присуство Римљана у Семберији. Неки од најзначајнијих открића, која се данас чувају у Музеју Семберије у Бијељини, укључују:
- Римску вилу у Прекаји (Бродац)
- Надгробни споменик из Којчиновца
- Оловну плочицу са представом подунавских коњаника из Велике Обарске
- Бронзану фигурину из Амајлија
Модран: Оставе римског новца
Посебно значајан локалитет за римски период у Семберији је Модран. На овом подручју откривене су оставе римског новца, што указује на то да је ово подручје било економски активно и вјероватно се налазило у близини важних трговачких путева. Овакви налази су драгоцјени јер пружају увид у циркулацију новца, економске прилике и могућу присутност римских војних јединица или ветерана који су добијали земљу по завршетку службе.
Укратко, Семберија и Модран су у римском периоду били важан дио провинције Паноније, са развијеном пољопривредом и трговином. Археолошки налази, а посебно оставе новца из Модрана, свједоче о богатој историји и животу који се одвијао на овим просторима прије више од хиљаду и по година.
За преузимање овог текста треба навести извор те поставити линк према овој страници.
391