Да ли Изра­е­лу пре­ти „ју­жно­а­фрич­ки тре­ну­так”

Не­тан­ја­ху при­зна­је да је др­жа­ва у изо­ла­ци­ји и да мо­ра да се при­пре­ми за пре­ла­зак у ре­жим мак­си­мал­не еко­ном­ске са­мо­до­вољ­но­сти.

Не­ка­да ви­со­ки ме­ђу­на­род­ни углед је­ди­не де­мо­кра­ти­је на Бли­ском ис­то­ку убр­за­но се кру­ни. Због бру­тал­но­сти ра­та у Га­зи и на­ла­за ис­тра­жне ко­ми­си­је УН да је Изра­ел по­чи­нио ге­но­цид над Па­ле­стин­ци­ма, власт у Тел Ави­ву је под све ја­чим спољ­ним при­ти­ском да про­ме­ни ра­то­бор­ни курс у об­ра­чу­ну са Ха­ма­сом у ко­јем стра­да све ве­ћи број ци­ви­ла.

Ма­да је шеф Стејт де­парт­мен­та Мар­ко Ру­био из­ја­вио да на­пад Изра­е­ла на ли­де­ре Ха­ма­са у Ка­та­ру не­ће про­ме­ни­ти при­ро­ду од­но­са Ва­шинг­то­на и Је­ру­са­ли­ма, из Бри­се­ла сти­же упо­зо­ре­ње. Европ­ска ко­ми­си­ја пред­ла­же уво­ђе­ње ца­ри­на на изра­ел­ску ро­бу као од­го­вор на рат у Га­зи и кон­ти­ну­и­ра­на кр­ше­ња за­ко­на на За­пад­ној оба­ли.

Ше­фи­ца спољ­не по­ли­ти­ке ЕУ Ка­ја Ка­лас за „Ју­ро­њуз” је по­твр­ди­ла да се при­пре­ма су­спен­зи­ја од­ред­би ко­је се од­но­се на тр­го­ви­ну у окви­ру Спо­ра­зу­ма о при­дру­жи­ва­њу Изра­е­ла и ЕУ. Тр­го­ви­на из­ме­ђу ЕУ и Изра­е­ла из­но­си­ла је 42,6 ми­ли­јар­ди евра у 2024. го­ди­ни, а по­вла­шће­ни трет­ман је из­но­сио 37 од­сто од овог из­но­са.

„Овај ко­рак ће де­фи­ни­тив­но има­ти ви­со­ку це­ну за Изра­ел”, по­ру­чи­ла је ју­че Ка­ла­со­ва.

Али за усва­ја­ње ова­кве „ка­зне­не ме­ре” ко­ја ће по­го­ди­ти изра­ел­ску тр­го­ви­ну по­треб­на је ква­ли­фи­ко­ва­на ве­ћи­на зе­ма­ља ЕУ. То зна­чи да би ба­рем јед­на од ве­ћих зе­ма­ља Не­мач­ка или Ита­ли­ја мо­ра­ла да по­др­жи ова­кву од­лу­ку. А до са­да су обе зе­мље бло­ки­ра­ле све пред­ло­ге на ни­воу уни­је усме­ре­не на при­ти­сак на Изра­ел да про­ме­ни про­рат­ни курс.

Без об­зи­ра да ли ће ова ме­ра европ­ске вла­де до­би­ти „зе­ле­но све­тло” до­ју­че­ра­шњи за­пад­ни са­ве­зни­ци ма­ње или ви­ше отво­ре­но окре­ћу ле­ђа де­сни­чар­ској вла­ди Бен­ја­ми­на Не­тан­ја­хуа, гу­ра­ју­ћи је­вреј­ску др­жа­ву у изо­ла­ци­ју. Мо­же ли Изра­ел да пре­бро­ди ову ди­пло­мат­ску олу­ју или ће се због ком­би­на­ци­је по­ли­тич­ких и еко­ном­ских при­ти­са­ка, за­чи­ње­не прет­ња­ма бој­ко­том за спорт­ска и кул­тур­на так­ми­че­ња, су­о­чи­ти са та­ко­зва­ним „ју­жно­а­фрич­ким тре­нут­ком”, пи­та се Би-Би-Си. Реч је о ге­о­по­ли­тич­ком мо­мен­ту ка­да је по­чет­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на Пре­то­ри­ја би­ла при­мо­ра­на да на­пу­сти по­ли­ти­ку апарт­хеј­да.

Због уво­ђе­ња ем­бар­га на оруж­је и на­ја­ве во­де­ћих за­пад­но­е­вроп­ских зе­ма­ља да ће при­зна­ти па­ле­стин­ску др­жа­ву пре­ми­јер Не­тан­ја­ху кон­ста­ту­је да је „Изра­ел у не­кој вр­сти изо­ла­ци­је”. Бу­ду­ћи да би ста­ње де­ли­мич­не „еко­ном­ске из­оп­ште­но­сти” мо­гло да по­тра­је го­ди­на­ма, др­жа­ва ће би­ти при­мо­ра­на да пре­ђе на ре­жим мак­си­мал­не са­мо­до­вољ­но­сти.

„Ве­ру­јем у сло­бод­но тр­жи­ште, али мо­же­мо се на­ћи у си­ту­а­ци­ји у ко­јој ће на­ша ин­ду­стри­ја оруж­ја би­ти бло­ки­ра­на. Због то­га ће­мо мо­ра­ти да се при­ла­го­ди­мо при­вре­ди са аутар­хич­ним ка­рак­те­ри­сти­ка­ма”, ре­као је изра­ел­ски пред­сед­ник ми­сле­ћи на еко­ном­ску са­мо­до­вољ­ност др­жа­ве ко­ја не­ће има­ти пот­пу­ни при­ступ гло­бал­ној тр­го­ви­ни.

Два бив­ша пре­ми­је­ра – Ехуд Ба­рак и Ехуд Ол­мерт – већ су оп­ту­жи­ла Не­тан­ја­хуа да је Изра­ел пре­тво­рио у ме­ђу­на­род­ног из­гна­ни­ка. Због по­тер­ни­це Ме­ђу­на­род­ног кри­вич­ног су­да на осно­ву оп­ту­жбе за по­чи­ње­не рат­не зло­чи­не број зе­ма­ља у ко­је Не­тан­ја­ху мо­же да пу­ту­је без ри­зи­ка од хап­ше­ња дра­ма­тич­но се сма­њио.

Упр­кос оштром про­ти­вље­њу Тел Ави­ва, не­ко­ли­ко ути­цај­них зе­ма­ља, укљу­чу­ју­ћи Ве­ли­ку Бри­та­ни­ју, Фран­цу­ску, Аустра­ли­ју, Бел­ги­ју и Ка­на­ду, пла­ни­ра­ју да у Ује­ди­ње­ним на­ци­ја­ма при­зна­ју Па­ле­сти­ну као др­жа­ву. Бел­ги­ја је на­ја­ви­ла низ санк­ци­ја ко­ји укљу­чу­ју и за­бра­ну уво­за из иле­гал­них је­вреј­ских на­се­ља на За­пад­ној оба­ли. Вла­да у Бри­се­лу је за­бра­ни­ла улаз у Бел­ги­ју екс­трем­но де­сни­чар­ским ми­ни­стри­ма Ита­ма­ру Бен-Гви­ру и Бе­за­ле­лу Смо­три­чу и је­вреј­ским до­се­ље­ни­ци­ма оп­ту­же­ним за на­си­ље над Па­ле­стин­ци­ма на За­пад­ној оба­ли.

Не­де­љу да­на на­кон по­те­за Бел­ги­је шпан­ска вла­да Пе­дра Сан­че­за је об­ја­ви­ла соп­стве­не ме­ре. Ем­бар­го на увоз оруж­ја је прак­тич­но по­стао за­кон. Ма­дрид је за­бра­нио ула­зак на шпан­ску те­ри­то­ри­ју сви­ма ко­ји су уме­ша­ни у ге­но­цид или рат­не зло­чи­не у Га­зи. Та­ко­ђе вла­да је за­бра­ни­ла ула­зак бро­до­ва у шпан­ске лу­ке и пре­лет ави­о­на пре­ко ва­зду­шног про­сто­ра ове зе­мље уко­ли­ко пре­во­зе оруж­је за Изра­ел.

Џе­ре­ми Иса­ха­роф, бив­ши ам­ба­са­дор Изра­е­ла у Не­мач­кој, ис­ти­че да се не се­ћа вре­ме­на ка­да је ме­ђу­на­род­ни углед Изра­е­ла био то­ли­ко на­ру­шен, али ипак сма­тра да су ме­ре по­је­ди­них зе­ма­ља не­при­хва­тљи­ве, јер су усме­ре­не на све Изра­ел­це. Он сма­тра да ће се на­ја­ве при­зна­ва­ња Па­ле­сти­не ве­ро­ват­но по­ка­за­ти кон­тра­про­дук­тив­ним, јер по ње­му да­је му­ни­ци­ју љу­ди­ма по­пут Смо­три­ча и Бен-Гви­ра и по­ја­ча­ва­ју њи­хо­ве ар­гу­мен­те за анек­си­ју За­пад­не оба­ле.

Иако је за­бри­нут, бив­ши ам­ба­са­дор не ве­ру­је да је ди­пло­мат­ска изо­ла­ци­ја Изра­е­ла не­по­врат­на: „Ни­смо у ’ју­жно­а­фрич­ком тре­нут­ку’, али смо у мо­гу­ћој пре­ам­бу­ли тог тре­нут­ка”, ка­же Иса­ха­роф за Би-Би-Си.

Извор:Политика;Миленко Пешић

465