Да ли Израелу прети „јужноафрички тренутак”
фото ЕПА/А.С.
Нетанјаху признаје да је држава у изолацији и да мора да се припреми за прелазак у режим максималне економске самодовољности.
Некада високи међународни углед једине демократије на Блиском истоку убрзано се круни. Због бруталности рата у Гази и налаза истражне комисије УН да је Израел починио геноцид над Палестинцима, власт у Тел Авиву је под све јачим спољним притиском да промени ратоборни курс у обрачуну са Хамасом у којем страда све већи број цивила.
Мада је шеф Стејт департмента Марко Рубио изјавио да напад Израела на лидере Хамаса у Катару неће променити природу односа Вашингтона и Јерусалима, из Брисела стиже упозорење. Европска комисија предлаже увођење царина на израелску робу као одговор на рат у Гази и континуирана кршења закона на Западној обали.
Шефица спољне политике ЕУ Каја Калас за „Јуроњуз” је потврдила да се припрема суспензија одредби које се односе на трговину у оквиру Споразума о придруживању Израела и ЕУ. Трговина између ЕУ и Израела износила је 42,6 милијарди евра у 2024. години, а повлашћени третман је износио 37 одсто од овог износа.
„Овај корак ће дефинитивно имати високу цену за Израел”, поручила је јуче Каласова.
Али за усвајање овакве „казнене мере” која ће погодити израелску трговину потребна је квалификована већина земаља ЕУ. То значи да би барем једна од већих земаља Немачка или Италија морала да подржи овакву одлуку. А до сада су обе земље блокирале све предлоге на нивоу уније усмерене на притисак на Израел да промени проратни курс.
Без обзира да ли ће ова мера европске владе добити „зелено светло” дојучерашњи западни савезници мање или више отворено окрећу леђа десничарској влади Бенјамина Нетанјахуа, гурајући јеврејску државу у изолацију. Може ли Израел да преброди ову дипломатску олују или ће се због комбинације политичких и економских притисака, зачињене претњама бојкотом за спортска и културна такмичења, суочити са такозваним „јужноафричким тренутком”, пита се Би-Би-Си. Реч је о геополитичком моменту када је почетком деведесетих година Преторија била приморана да напусти политику апартхејда.
Због увођења ембарга на оружје и најаве водећих западноевропских земаља да ће признати палестинску државу премијер Нетанјаху констатује да је „Израел у некој врсти изолације”. Будући да би стање делимичне „економске изопштености” могло да потраје годинама, држава ће бити приморана да пређе на режим максималне самодовољности.
„Верујем у слободно тржиште, али можемо се наћи у ситуацији у којој ће наша индустрија оружја бити блокирана. Због тога ћемо морати да се прилагодимо привреди са аутархичним карактеристикама”, рекао је израелски председник мислећи на економску самодовољност државе која неће имати потпуни приступ глобалној трговини.
Два бивша премијера – Ехуд Барак и Ехуд Олмерт – већ су оптужила Нетанјахуа да је Израел претворио у међународног изгнаника. Због потернице Међународног кривичног суда на основу оптужбе за почињене ратне злочине број земаља у које Нетанјаху може да путује без ризика од хапшења драматично се смањио.
Упркос оштром противљењу Тел Авива, неколико утицајних земаља, укључујући Велику Британију, Француску, Аустралију, Белгију и Канаду, планирају да у Уједињеним нацијама признају Палестину као државу. Белгија је најавила низ санкција који укључују и забрану увоза из илегалних јеврејских насеља на Западној обали. Влада у Бриселу је забранила улаз у Белгију екстремно десничарским министрима Итамару Бен-Гвиру и Безалелу Смотричу и јеврејским досељеницима оптуженим за насиље над Палестинцима на Западној обали.
Недељу дана након потеза Белгије шпанска влада Педра Санчеза је објавила сопствене мере. Ембарго на увоз оружја је практично постао закон. Мадрид је забранио улазак на шпанску територију свима који су умешани у геноцид или ратне злочине у Гази. Такође влада је забранила улазак бродова у шпанске луке и прелет авиона преко ваздушног простора ове земље уколико превозе оружје за Израел.
Џереми Исахароф, бивши амбасадор Израела у Немачкој, истиче да се не сећа времена када је међународни углед Израела био толико нарушен, али ипак сматра да су мере појединих земаља неприхватљиве, јер су усмерене на све Израелце. Он сматра да ће се најаве признавања Палестине вероватно показати контрапродуктивним, јер по њему даје муницију људима попут Смотрича и Бен-Гвира и појачавају њихове аргументе за анексију Западне обале.
Иако је забринут, бивши амбасадор не верује да је дипломатска изолација Израела неповратна: „Нисмо у ’јужноафричком тренутку’, али смо у могућој преамбули тог тренутка”, каже Исахароф за Би-Би-Си.
Извор:Политика;Миленко Пешић
465