Ло­кал­ни из­бо­ри у Се­вер­ној Ма­ке­до­ни­ји у сен­ци ге­о­по­ли­ти­ке

Ре­зул­та­ти ло­кал­них из­бо­ра у ма­ке­дон­ској по­ли­тич­кој кул­ту­ри че­сто на­ја­вљу­ју и тен­ден­ци­је на на­ци­о­нал­ном ни­воу.

Ско­пље – Из­бо­ри ни­су јед­но­ста­ван тех­нич­ки про­цес, већ су су­шти­на на­ше де­мо­кра­ти­је. Они пред­ста­вља­ју пра­ву при­ли­ку за гра­ђа­не да иза­бе­ру ли­де­ре ко­ји од­ра­жа­ва­ју од­го­вор­ност, ви­зи­ју и по­све­ће­ност јав­ном ин­те­ре­су, из­ја­вио је пред­сед­ник Со­бра­ња Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је Африм Га­ши по­во­дом рас­пи­си­ва­ња пред­сто­је­ћих ло­кал­них из­бо­ра.

Гла­са­ње је за­ка­за­но за 19. ок­то­бар ове го­ди­не, док ће дру­ги круг би­ти одр­жан 2. но­вем­бра. Гра­ђа­ни ће та­да би­ра­ти гра­до­на­чел­ни­ке и чла­но­ве ве­ћа у свих 80 оп­шти­на, као и у глав­ном гра­ду, Ско­пљу. Ови из­бо­ри се одр­жа­ва­ју у спе­ци­фич­ном тре­нут­ку за ме­ђу­на­род­ну по­ли­ти­ку. Три глав­на свет­ска цен­тра мо­ћи – Мо­сква, Ва­шинг­тон и Пе­кинг – обе­ле­жи­ли су 80 го­ди­на од по­бе­де у Дру­гом свет­ском ра­ту. Овај ју­би­леј мо­же да се ту­ма­чи и као сим­бо­лич­но раз­два­ја­ње епо­ха: за­вр­ше­так свет­ског по­рет­ка уста­но­вље­ног на Јал­ти и по­че­так об­ли­ко­ва­ња но­вог, мул­ти­по­лар­ног си­сте­ма.

Пред­сед­ни­ца Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је Гор­да­на Си­ља­нов­ска Дав­ко­ва у су­срет обе­ле­жа­ва­њу осам­де­се­тог ју­би­ле­ја УН на­гла­си­ла је уло­гу ма­лих др­жа­ва у ја­ча­њу мул­ти­ла­те­ра­ли­зма: „Ве­ру­је­мо да ма­ле зе­мље тре­ба да бу­ду нај­ве­ће при­ста­ли­це ефи­ка­сног мул­ти­ла­те­ра­ли­зма, са ре­фор­ми­са­ним и сна­жним УН у ње­го­вом цен­тру.”

У кон­тек­сту ге­о­по­ли­тич­ких про­ме­на, ма­ке­дон­ски из­бо­ри, иако ло­кал­ни, до­би­ја­ју ши­ри зна­чај. Они су лак­мус-па­пир за уну­тра­шњу ста­бил­ност зе­мље, ко­ја се већ три де­це­ни­је на­ла­зи на пре­се­ку ин­те­ре­са ве­ли­ких си­ла и у фо­ку­су европ­ске и бал­кан­ске по­ли­ти­ке. По­ли­ти­ка усло­вља­ва­ња спо­ља, од спо­ра­зу­ма са Ати­ном и про­ме­на на­зи­ва зе­мље у Ре­пу­бли­ка Се­вер­на Ма­ке­до­ни­ја до зах­те­ва из Со­фи­је за устав­ним про­ме­на­ма, од­но­сно уно­ше­ња Бу­га­ра у нај­ви­ши акт, до­жи­вља­ва се као по­ни­жа­ва­ју­ћа и ли­це­мер­на. Ко­а­ли­ци­ја СДСМ-ДУИ, ко­ја је го­ди­на­ма во­ди­ла пре­го­во­ре са Бри­се­лом, из­гу­би­ла је по­ве­ре­ње би­ра­ча упра­во због усту­па­ка, што је омо­гу­ћи­ло по­вра­так ВМРО-ДПМНЕ на власт. Да­на­шњи пре­ми­јер Хри­сти­јан Миц­ко­ски је, опо­ни­ра­ју­ћи при­ти­сци­ма из Со­фи­је и Бри­се­ла, ус­пео да се по­зи­ци­о­ни­ра као чу­вар на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та. Та­кав став до­дат­но је учвр­стио реј­тинг ВМРО-ДПМНЕ.

Се­вер­на Ма­ке­до­ни­ја се на­ла­зи пред кључ­ним из­бо­ром – да ли на­ста­ви­ти пу­тем европ­ских ин­те­гра­ци­ја, под усло­ви­ма ко­ји укљу­чу­ју ме­ђу­на­род­не по­ли­тич­ке ком­про­ми­се или се окре­ну­ти мо­де­лу ба­лан­си­ра­ња из­ме­ђу раз­ли­чи­тих цен­та­ра мо­ћи. Пред­сед­ник пар­ла­мен­та Га­ши на­гла­сио је да европ­ске вред­но­сти оста­ју стра­те­шки циљ: „Нео­п­ход­но је де­мон­стри­ра­ти европ­ске стан­дар­де ка­ко би се од­ра­зи­ла не­по­ко­ле­бљи­ва по­све­ће­ност европ­ским ин­те­гра­ци­ја­ма”. До­дао је да ће кам­па­ња би­ти при­ли­ка да по­ли­тич­ке пар­ти­је по­ка­жу свој од­нос пре­ма европ­ском пу­ту зе­мље.

Пред­сто­је­ћи ло­кал­ни из­бо­ри би­ће, пре­ма оце­ни ана­ли­ти­ча­ра, пре све­га тест сна­ге пар­ти­ја ВМРО-ДПМНЕ и СДСМ. Оче­ку­је се да ће ВМРО-ДПМНЕ осво­ји­ти ве­ћи­ну гра­до­на­чел­нич­ких ме­ста, док се СДСМ и да­ље опо­ра­вља од по­ра­за на пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма. Ло­кал­ни ре­зул­та­ти иако фор­мал­но огра­ни­че­ни на оп­шти­не, у ма­ке­дон­ској по­ли­тич­кој кул­ту­ри че­сто на­ја­вљу­ју и тен­ден­ци­је на на­ци­о­нал­ном ни­воу.

Извор Политика ; Жељко Шајн