Правна загонетка у врху власти Републике Српске: Легалитет и легитимитет Владе под знаком питања

Бања Лука, Босна и Херцеговина – Питање легалности и легитимитета Владе Републике Српске, као и одлука које она доноси, постало је централна тема политичке и правне дебате у Босни и Херцеговини. Док Република Српска има уставни основ за постојање сопствене владе, недавна политичка дешавања довела су у питање уставност тренутног сазива извршне власти.

Уставни оквир: Положај Владе Републике Српске

Према Дејтонском мировном споразуму, који је и основ Устава Босне и Херцеговине, земља је устројена као сложена и децентрализована држава са два ентитета: Федерацијом Босне и Херцеговине и Републиком Српском. Оба ентитета имају значајне надлежности, укључујући и сопствене законодавне, извршне и судске власти.

Устав Републике Српске прецизира да је Влада носилац извршне власти. Кључна одредба за тренутну кризу јесте да предсједник Републике Српске предлаже кандидата за предсједника Владе Народној скупштини Републике Српске, која затим бира Владу.

Хронологија кризе: Како је Влада постала „неуставна“?

Тренутна контроверза произилази из одлуке Суда Босне и Херцеговине од 18. августа 2025. године, којом је тадашњи предсједник Републике Српске, Милорад Додик, правоснажно осуђен, што је за посљедицу имало престанак његовог мандата. Међутим, пет дана након ове одлуке, 23. августа, Додик је додијелио мандат за састав нове владе Сави Минићу.

Народна скупштина Републике Српске је 5. септембра 2025. изгласала нову Владу на челу са премијером Минићем. Овај потез је одмах наишао на оспоравања, с обзиром на то да је мандат додијелила особа која у том тренутку, према одлуци Суда БиХ, више није имала овлашћења предсједника Републике.

Сходно Уставу РС, у тренутку када је остала без предсједника, није постојала уставна могућност за именовање мандатара, те је претходна Влада требало да настави са радом у техничком мандату до избора новог предсједника. Централна изборна комисија БиХ је расписала ванредне изборе за предсједника Републике Српске за 23. новембар 2025.

Реакције и правна тумачења

Ова ситуација је изазвала „правни хаос“, како су је описали поједини медији. Већина правних тумачења указује на то да је Влада формирана на неуставан начин. Уставни суд Босне и Херцеговине је додатно закомпликовао ситуацију када је 10. септембра 2025. привремено ставио ван снаге закључке Народне скупштине РС којима се одбацује одлука Суда БиХ о престанку Додиковог мандата.

Међународни званичници, попут представника Канцеларије високог представника (ОХР), наглашавају да је постојање и статус ентитета загарантован Уставом БиХ и да се не може једнострано мијењати. Иако се нису директно изјаснили о легалности саме Владе, њихове реакције индиректно потврђују да се уставни поредак мора поштовати.

Легитимитет и одлуке Владе

С обзиром на споран начин формирања, легитимитет Владе Саве Минића је озбиљно доведен у питање. Правни стручњаци упозоравају да би све одлуке, закони и други акти које донесе оваква влада могли бити правно оспорени пред надлежним судовима. Постоји ризик да би се ове одлуке могле сматрати ништавним, што би могло имати далекосежне посљедице по правни и економски систем Републике Српске.

Укратко, иако Влада Републике Српске као институција има свој уставни основ, тренутни сазив, формиран у септембру 2025. године, сматра се неуставним због начина на који је додијељен мандат за њено састављање. Док се политичка и правна криза не ријеши, питање легалности и легитимитета ове владе и њених одлука остаће отворено.

Погледајте прилог о одлуци Уставног суда БиХ у вези са мандатом Милорада Додика.

Изворно Аи