Крај ере „Међународног наметања“: Нова политика САД према БиХ – Како Вашингтон тражи „Локална рјешења“?

Америчка политика према Босни и Херцеговини је, у основи, задржала континуитет од Дејтонског мировног споразума 1995. године, али се могу уочити назнаке промјена и померања акцената, нарочито у недавном периоду.

Основне назначене промјене и тренутни акценти политике САД према БиХ

Иако се не ради о потпуном преокрету, кључни тренутни и потенцијални будући акценти америчке политике укључују:

• Фокус на локална рјешења и дијалог: Постоји јачање реторике која наглашава да политички представници три конститутивна народа (Бошњаци, Срби, Хрвати) морају преузети већу одговорност за проналажење домаћих рјешења кроз дијалог и компромис. Ово се види као одмицање од „ере међународног наметања“ или претјераног ослањања на високог представника (ОХР) за решавање свих проблема.
• Очување Дејтонског споразума и суверенитета БиХ: Упркос позивима на дијалог, САД и даље остају чврсто посвећене територијалном интегритету и суверенитету БиХ, као и пуној примјени Дејтонског мировног споразума. Све активности које се сматрају пријетњом овим начелима и даље наилазе на оштар одговор.
• Борба против корупције и санкције: САД су интензивирале кориштење санкција против појединаца и ентитета за које сматрају да су укључени у корупцију или да подривају Дејтонски споразум и демократске институције. Ово је постало један од највидљивијих алата америчког ангажмана у региону.
  • Напомена: У зависности од америчке администрације, може доћи до измјена у примјени санкција, као што је недавна одлука Трампове администрације да укине санкције неким појединцима повезаним са Милорадом Додиком, што неки тумаче као потенцијални знак дубље промјене политике, док други виде као изолован догађај.
• Подршка евроатлантским интеграцијама: Стратешки циљ остаје пуно укључење БиХ у Европску унију (ЕУ) и НАТО. Америчка помоћ и дипломатија усмјерене су ка подршци реформама потребним за овај пут, укључујући јачање владавине права и демократских институција.
• Регионални приступ: Политика према БиХ се све више посматра у ширем контексту Западног Балкана, наглашавајући потребу за стабилношћу и рјешавањем отворених питања у цијелом региону.

Континуитет у политици САД

Вриједно је напоменути да се суштина политике од 1995. године није промијенила:

• Спровођење Дејтона: Главни циљ је окончање рата и осигурање мира на основу Општег оквирног споразума за мир.
• Јака централна држава: Подршка јачању централних институција БиХ.
• Мултиетничка будућност: Промовисање мултиетничке, демократске и јединствене Босне и Херцеговине.

Све наведене „промјене“ представљају више еволуцију у тактици и приступу у односу на промјењене околности на терену, него фундаментални заокрет у стратешким циљевима.

Да ли желите да сазнате више о конкретним примјерима санкција или о улози Сједињених Држава у подршци НАТО и ЕУ интеграцијама БиХ?

Сједињене Америчке Државе су посљедњих година прилагодиле своју политику према Босни и Херцеговини, задржавајући стратешку посвећеност Дејтонском мировном споразуму и суверенитету БиХ, али уз значајну еволуцију у тактици.

---

🇺🇸 Основне назначене промјене у политици САД према БиХ

Кључна промјена огледа се у преласку са „тешког“ међународног интервенционизма на подстицање домаћих рјешења и одговорности локалних актера.

• Фокус на „Локална рјешења“: САД више нису заинтересоване за „nation-building“ (изградњу нације) или „heavy-handed international intervention“ (тешка међународна интервенција). Нагласак је на томе да политички представници три конститутивна народа морају кроз дијалог и компромис пронаћи рјешења за проблеме.
• Интензивирање Борбе против Корупције: Коришћење санкција постало је један од главних алата. Санкције се примјењују против појединаца и ентитета због корупције и дјеловања која подривају Дејтонски споразум, што је јасно израз директног америчког интереса за функционалност и стабилност БиХ.
• Условљена Деескалација: Акције попут укидања санкција званичницима Републике Српске (РС) тумачене су као „responsive measure“ (мјера одговора) на позитивне кораке које је предузела Народна скупштина РС, како би се „смирила криза и промовисала стабилност“. Ово указује на тактику подстицања конструктивног понашања кроз дипломатију и условљавање.

Осврт на говор амбасадора САД у Савјету безбједности УН

Говор амбасадора САД при Уједињеним нацијама, обично приликом усвајања резолуције о продужењу мандата ЕУФОР-а (Операција Алтеа), најочигледније одражава ову промјену.

У скорашњим изјавама пред Савјетом безбједности, амбасадор САД је изнио сљедеће кључне тачке:

1. Напуштање међународног наметања: Изричито је наглашено: „The United States is no longer pursuing nation-building or heavy-handed international intervention.“ (САД више не теже изградњи нације или тешкој међународној интервенцији).
2. Позив на локалну одговорност: „Now is the time for local solutions, led by local actors representing Bosnia and Herzegovina’s three constituent peoples.“ (Сада је вријеме за локална рјешења, која воде локални актери који представљају три конститутивна народа Босне и Херцеговине).
3. Подршка стабилности: САД су посвећене очувању стабилности и сигурности на Западном Балкану и поздравиле су продужење мандата операције АЛТЕА (EUFOR).
4. Кориштење „Прозора могућности“: Лидери су позвани да искористе тренутни „window of opportunity“ (прозор могућности) како би се одмакли од стања „persistent state of crisis“ (постојаног стања кризе) према компромису и заједничком просперитету.

Закључак: Професионална америчка политика према БиХ еволуира од „надгледања“ имплементације Дејтона ка „партнерству“ које подстиче домаћу одговорност, користећи санкције као средство за присиљавање на деескалацију и конструктивни дијалог, све у циљу чврстог учвршћивања БиХ у евроатлантске структуре.

---

„Krizni ambasador“ SAD-a stiže u BiH! Već zatražio da se Milorad Dodik povuče! Овај видео из резултата претраге приказује један од примјера интензивног америчког ангажмана и дипломатских активности у периоду кризе у БиХ, о чему свједоче и амбасадорове изјаве у Савјету безбједности.

232