Од прушћа до oпеке – kуће Модрана и oколине

Куће грађене од прушћа и блата са пљевом (плевом, односно ситно сецканом сламом или љускама жита) један су од најстаријих и најзаступљенијих облика градње у селима током обнове и касније. Ова техника је позната као чатмара или бондрук конструкција.

Ево описа израде такве куће, која је била јефтина, брза за градњу и пружала добру изолацију:

---

Израда Куће од Прућа и Блата (Чатмара)

Процес изградње куће од прућа и блата одвијао се кроз неколико главних фаза:

1. Израда Дрвене Носеће Конструкције (Костура)

Пре него што се почне са зидовима, неопходно је изградити чврст скелет куће, најчешће од храстовог или другог тврдог дрвета.

• Темељи: Кућа се постављала на камене или циглене темеље (сокл) како би се дрво заштитило од влаге из земље.
• Носећи Стубови: Постављају се вертикални дрвени стубови (соје) на угловима и дуж зидова.
• Хоризонталне Греде: Стубови се повезују хоризонталним гредама (темњаче, венчанице) које чине оквир. Овај дрвени костур је главни носилац тежине крова. Простори између стубова називају се поља.

2. Израда Испуне (Пруће – Чатма)

Поља између дрвених стубова попуњавају се сплетом прућа.

• Припрема Прућа: Користило се младо, гипко грање, најчешће лесково или врбово пруће. Пруће се претходно чистило и припремало.
• Постављање Вертикалних Штапова: У дрвене греде (на дну и врху поља) буше се рупе у које се густо утичу вертикални танки штапови.
• Плетење (Чатма): Око ових вертикалних штапова хоризонтално се уплиће припремљено пруће, слично плетењу корпе, али врло густо. Овим се добија чврста мрежа која ће држати блато.

3. Припрема и Наношење Блата са Пљевом (Улеп)

Ово је кључна фаза која зидовима даје топлотна својства и завршну обраду.

• Припрема Блата: Користила се мешавина глиновите земље (блата), воде и пљеве (најчешће ражене, која је ситнија и боље се меша). Пљева је служила као арматура, спречавајући пуцање блата током сушења и побољшавајући изолациона својства.
• Мешење: Смеша се морала темељно измешати док не постане хомогена, густа маса, погодна за наношење. Традиционално, ово се радило гажењем ногама.
• Наношење (Улепљивање): Припремљено блато се снажно утискивало у мрежу од прућа, обично рукама. Блато је морало да прође кроз сплет прућа и да се веже на обе стране зида, стварајући јединствену, дебелу, блатно-прућану плочу.

4. Завршна Обрада

Након што се основни слој блата осушио, следило је облагање и кречење.

• Први Слој Малтера: На осушени зид наносио се финији слој блата, често са више плеве и бољом глином, који је изравнавао површину.
• Кречни Малтер (Хидроизолација): За завршну заштиту и естетски изглед, зидови су се најчешће малтерисали кречним малтером и на крају кречили. Креч (бела боја) давао је свежину и служио је као заштита од влаге и инсеката.

Овакав начин градње био је еколошки прихватљив, јефтин, и пружао је веома здраву и пријатну микроклиму у кући.

Иако су и куће од ћерпича и куће од прућа и блата (чатмара) део традиционалне, земљане архитектуре, разликују се у конструкцији, трајности и начину на који изолују простор.

Ево поређења њихових главних карактеристика:

---

Поређење: Ћерпич наспрам Прућа и Блата

Особина	Кућа од Прућа и Блата (Чатмара)	Кућа од Ћерпича (Непечена Опека)
Основна Конструкција	Дрвени скелет (бондрук/чатма): Носећу улогу преузима дрвени костур, а испуна (блато и пруће) служи као топлотна и звучна изолација.	Масивни Зидови: Зидови од ћерпича су масивни и сами носе тежину крова (слично као зидови од цигле).
Потребна Ширина Зида	Зидови су обично тањи (20–30 цм), јер је примарни носилац дрво.	Зидови су обично дебљи (40–60 цм) како би издржали оптерећење и обезбедили бољу изолацију.
Трајност (Дуговечност)	Умерена: Зависи од стања дрвеног костура. Дрво је подложно труљењу ако је изложено влази или инсектима.	Висока: Веома трајна ако је заштићена од продора воде (квалитетни темељи и кров). Непечена глина је врло отпорна на притисак.
Термичка Изолација (Топлота)	Одлична: Због велике количине сламе/пљеве која делује као ваздушни џепови и изолатор. Брзо се греје.	Одлична (Термичка Инерција): Дебели, масивни зидови акумулирају топлоту и полако је отпуштају, чиме одржавају стабилну температуру (хладно лети, топло зими).
Отпорност на Влагу	Мања: Пруће и блато су осетљивији на директну и дуготрајну влагу, посебно у доњем делу зида.	Већа (уз заштиту): Ћерпич је компактан, али такође захтева квалитетан кров и темељ. Дуготрајно излагање води може да га разгради.
Здраво Становање	Одлично: Оба материјала „дишу“, регулишући влагу унутар просторије и стварајући здраву микроклиму.	Одлично: Исто као и код чатмаре. Глина је природни регулатор влаге.

Резиме

• Чатмара (Пруће и Блато): Идеалан за брзу и јефтину градњу. Нуди бољу брзу изолацију због пљеве и тањих зидова, али је мање отпорна на продор влаге због дрвене конструкције.
• Ћерпич: Градња је спорија јер захтева припрему и сушење цигала. Нуди већу трајност и одличну термичку инерцију (способност одржавања температуре) због своје масивности.

Обе технологије сведоче о инвентивности људи да користе локалне материјале за стварање топлих и здравих домова.

Снопови ражи или сламе као покривач кућа (познати као кров од сламе или трска/сламар кров) представљали су најстарији и најдоминантнији начин покривања кућа у многим селима, укључујући и Модран, све до средине 20. века, када су их заменили цреп и лим.

Ево описа израде и својстава оваквог крова:

---

Покривање Кућа Сноповима Ражи (Сламнати Кров)

Покривање куће сламом био је вешт занат који је захтевао специфичну припрему материјала и прецизну технику постављања.

1. Припрема Материјала

• Раж као Најбољи Избор: Најквалитетнија слама за покривање била је ражена слама. Ражена стабљика је дуга, чврста и има већу отпорност на труљење и влагу од пшеничне.
• Жетва и Снопови: Раж се морала жањети посебно пажљиво, обично ручно, како би стабљика остала што дуже и неоштећена. Сламу је требало добро осушити и везати у мање снопове или китице.
• Кровна Конструкција: Кровна конструкција (рогови и летве) морала је бити стрмија него за цреп (обично нагиб већи од $45^\circ$), како би се обезбедило брзо отицање воде.

2. Техника Постављања

Покривање сламом вршило се у слојевима, од доле према горе:

• Почетак: Постављање је почињало од доње ивице крова (стрехе). Снопови су се ређали густо један до другог.
• Слојевито Ређање: Сваки следећи ред снопова преклапао је претходни за најмање две трећине дужине сламе (попут рибље крљушти). Ова техника ствара велику дебљину покривача (20 до 40 цм).
• Везивање: Снопови су се чврсто везивали за летве кровне конструкције конопцем, жицом или дугим дрвеним шиљцима.
• Чешаљ и Обликовање: Када се цео кров покрије, мајстори би посебним алатом (нека врста дрвеног чешља или лопате) равнали и тапкали сламу, како би постигли што гушћи и глаткији водонепропусни слој.
• Слеме (Врх Крова): Слеме је најкритичнији део. Покривало се посебним, чврсто увезаним и често додатно заштићеним сноповима (или земљом) како вода не би продирала одозго.

Предности и Мане

Предности	Мане
Одлична Изолација: Сламати кров је изузетан топлотни и звучни изолатор. Лети је испод њега хладно, а зими топло.	Трајност: Трајност је мања у односу на цреп. У зависности од квалитета сламе и поднебља, морао се мењати сваких 15 до 30 година.
Доступност: Материјал је био лако доступан и веома јефтин (производ сопственог имања).	Опасност од Пожара: Слама је високо запаљив материјал, што је био највећи ризик.
Регулација Влаге: „Дише“ и омогућава вентилацију, што доприноси здравијој клими у кући (мање кондензације).	Одржавање: Подложан је оштећењима од птица и јаких ветрова.

Покривање сламом је представљало идеалан завршетак кућа грађених од прућа и блата или ћерпича, јер је савршено допуњавало њихова природна изолациона својства.

Изградња кућа од ћерпича (непечене опеке) и опеке (печене цигле) има дугу традицију, а процес израде, иако се разликује, ослања се на коришћење глиновитог земљишта.

---

Израда Ћерпича (Непечене Опеке)

Ћерпич (или тугла) је непечена опека направљена од блата и сушена на сунцу. Ово је један од најстаријих и најјефтинијих грађевинских материјала.

• Припрема Смеше: Главни материјал је земља која је по садржају близу глине. Да би се добила боља конструктивна својства и повезаност, земља (блато) се меша са песком, сламом (најчешће раженом) и водом. У неким крајевима се додавала и балега. Оптимални састав смеше често укључује око 15% глине, 10–30% праха и 55–75% финог песка.
• Мешење: Смеша се мора добро измешати док не постане пластична маса. Традиционално, мешање се обављало гажењем ногама, често у специјално ископаној јами или простору.
• Обликовање: Пластична смеша се затим ставља у дрвене калупе (калуп за један или више ћерпича) жељене величине. Калупи су се пажљиво пунили и маса се равна.
• Сушење: Обликовани ћерпичи се ваде из калупа и остављају да се суше на сунцу (откуда и назив непечена опека) и ваздуху. Сушење мора бити равномерно да би се спречило пуцање.
• Зидање: Када се потпуно осуше, ћерпичи се користе за зидање, а као везиво служило је свеже блато.

---

Израда и Печење Опеке (Цигле)

За разлику од ћерпича, опека (цигла) се прави од квалитетније глине и пече на високим температурама, чиме добија знатно већу чврстоћу и трајност.

1. Припрема Сировине (Глине):
   • Глина се вади из лежишта, а затим се мљевењем и мешањем са водом припрема пластична маса. У индустријској производњи глина се дроби, чисти и хомогенизује.
   • За добијање посебних својстава, као што је порозност (добра топлотна изолација), у смешу се могу додати лако сагориви материјали попут дрвене струготине.
2. Обликовање:
   • У старијим занатским радионицама, цигле су се такође могле обликовати ручно помоћу калупа, слично ћерпичу, али од чисте глине.
   • Временом, прешло се на машинско обликовање (путем пресовања или екструзије), где машина истискује глинену траку која се затим сече на стандардне димензије опеке.
3. Сушење:
   • Обликована опека (која се назива сирова опека) мора се пажљиво осушити пре печења како би се уклонила већина воде. Ово се ради у посебним сушницама или природним путем на отвореном (што је дуготрајније). Неравномерно сушење такође може довести до пуцања.
4. Печење:
   • Сирова опека се слаже у пећи (старе пољске или нове тунелске пећи) где се излаже високим температурама, обично између 900 °C и 1100 °C.
   • Процес печења доводи до физичко-хемијских промена у глини (синтеризација), услед чега она постаје тврда, отпорна на воду и добија коначну црвенкасту боју (услед оксида гвожђа).
   • Ако су у глину додате струготине, оне током печења сагоревају, остављајући за собом поре које побољшавају изолацију.
5. Хлађење и Складиштење:
   • Након печења, опека се полако хлади и спремна је за употребу.

661