Како би сукоб са Ираном урушио амерички кредибилитет
Ескалација притисака Вашингтона на Техеран, уз све отвореније претње војном акцијом, отвара питање колико би евентуална инвазија на Иран заиста донела корист америчком председнику Доналду Трампу, а колико би се претворила у озбиљан политички и стратешки ризик по његов кредибилитет.
Након што су пропали прелиминарни разговори о ограничавању иранског нуклеарног програма, у америчким медијима све чешће се помиње могућност војне интервенције. Иако се у Вашингтону рачуна на демонстрацију силе као средство притиска, реалност на терену указује да би сваки директан сукоб са Ираном био далеко сложенији и опаснији од ранијих америчких војних операција.
Иран годинама систематски гради сопствени војноиндустријски комплекс, ослањајући се на модел масовне одбране, дубоко укорењене у друштву и држави. Његове војне способности нису транспарентне, а кључне технологије и капацитети намерно се држе ван домашаја страних обавештајних процена. Управо та комбинација тајности, територијалне величине и специфичног облика одбране представља један од највећих изазова за сваку спољну војну силу.
За разлику од сценарија у којима САД делују са дистанце или кроз ограничене интервенције, евентуални сукоб са Ираном подразумевао би борбена дејства на самој територији те државе. То би отворило простор за дуготрајан рат ниског интензитета, обележен саботажама, герилским нападима и сталним исцрпљивањем противника – искуство које је америчка војска већ скупо платила у Авганистану.
Додатни проблем за Вашингтон јесте регионални контекст. Блиски исток је већ годинама под тензијама, а сваки удар на Иран могао би да покрене ланчану реакцију. Посебно осетљива тачка су енергетска постројења и саобраћајни правци у Персијском заливу, чија би дестабилизација имала глобалне последице по тржишта нафте и гаса. Управо због тога поједине арапске државе, иако формално савезници САД, упозоравају да би напад на Иран отворио врата много ширем и неконтролисаном сукобу.
У том светлу, претње војном интервенцијом делују као политички ризичан потез. Уместо брзе и демонстративне победе, САД би могле да се суоче са дуготрајним конфликтом без јасног исхода, што би неминовно оставило трајне последице по углед америчког председника и позицију Вашингтона на међународној сцени.
Политика
131