Све што је овде наведено преузето је из радова Радмиле Кајмаковић, која је својим истраживањем оставила драгоцјен траг о читавој Семберији.
~~Ко год је добре воље,а да зна нешто о своме селу/граду,нека нам се јави приватном поруком~~
БАЛАТУН има 373 куће. Делови села су: Балатун, Пањик, Салаш и Трњаге.
– Мићићи (Јовањдан), Ђиласи (Стјепандан) и Летићи (Ђурђиц) из Црне Горе. Од Летића су: Маринковићи, Арсеновићи и Радовановићи.
– Бојичићи (Ђурђевдан) из Коцељева у Србији.
– Мишчевићи (Јовањдан) из Дивоша у Срему.
– Шкорићи (Јовањдан) из Пиве доселили у Салаш, а одатле у Балатун. Један остао у Модрану. Звали се Војиновићи, а прозвали се Шкорићи по једном који је био »шкорав« у образима. Од њих су Комарци (Комарчевићи) и Мијачевићи.
– Трифковићи и Ећимовићи доселили из »Брда«.
– Младеновићи (Никољдан), раније Танаковићи, из Салаша у Србији.
– Димитрићи по домазету Димитрићу који је дошао у кућу Манојловића. Манојловић као домазет (поријеклом из Хрватске) дошао у кућу Глишића, а његова посвојеница довела домазета Димитрића.
Унутрашње сељакање:
– Глигићи (Никољдан) из Велиног Села.
– Кнежевић (Јовањдан), као домазет из Дворова.
– Јовановић (Лазаревдан) дошао ујаку у кућу.
– Ранкелић, звали се Недићи, из Даздарева.
– Бешурић (Јовањдан) из Црњелова.
– Пурић (Ђурђиц) из Црњелова.
Непознатог поријекла: Ђорђићи (Никољдан), Радићи (Савине Вериге), Глишићи (Ђурђиц), Мојић (Никољдан), Пејић, Рудањевић (Никољдан), Радовановић (Лучиндан), Врзићи (Ђурђевдан), Томашевићи (Ђурђевдан) и Бродићи (Никољдан).
МЕТЕРИЗИ имају 30 кућа. По народном предању село је постало од 5 породица које је бег 1845. године довео из Градачке код Грачанице. То су:
– Зарићи (Јовањдан)
– Лазаревићи (Ђурђевдан)
– Стевановићи (Ђурђевдан)
– Станкићи (Савине вериге)
– Марјановићи (Никољдан)
Када су они доселили, била је свуда тако густа шума да “кад дјечак оде да се умије, није знао да се врати”.
Један од Марјановића се одселио у Бродац, а један од Стевановића (Игњића) у Балатун.
До 1945. године била је у селу једна кућа Мађара.
Историјски поглед:
О средњовјековном становништву Семберије подаци су оскудни. На основу споменутог натписа може се рећи да је оно било словенско јер је говорило словенским језиком и служило се ћирилицом. Народна традиција данашњег становништва старо становништво неоправдано назива Мађарима (тада се називају Маџарима). Трагови старог становништва налазе се у именима многих локалитета (“Мађар брод”, “мађарска варош”, “двор Филипа Мађарина”, и сл.), док на етничке Мађаре подсјећа име села Балатун.
Предања и називи:
– Балатун се прозвао по балванима што су свлачени на Рачи.
– По предању, на мјесту данашњег села Метериза био је логор турске војске, метериза, по којој је село добило име.
Обичаји и молитве:
– У Балатуну молитва је Спасовдан. У селу постоји једно активно гробље.
– У Метеризима сеоска »молитва« је до предратног времена била Петровдан, а од тада је Илиндан. Становници Метериза сахрањују се у гробљу села Броца.
156