Овај текст представља драгоцен запис о етнологији, топонимији и породичном пореклу села Дворови у Семберији. Доњи текст је обрађен, систематизован и језички уређен (лекторисан) како би био прегледнији и јаснији, уз задржавање аутентичности народног предања.
Дворови: Порекло, становништво и народно предање
Село Дворови броји 513 кућа и територијално је подељено на неколико већих целина и махала. Према народном предању, већина породица води порекло из Херцеговине.
1. Територијална подела и махале
Село се састоји од следећих делова:
- Дворови Ханиште: обухвата махале Гајеви, Ханиште, Љесковача и Мијатовићи.
- Дворови Ракић: обухвата махале Јовановића махала, Плавшићи, Ракићи и Симојловићи.
- Дјелови
- Крива Бара
2. Порекло породица и крсне славе
Становништво Дворова чине староседелачке породице и досељеници из различитих крајева.
Старинци (Староседеоци):
- Савићи (Ђурђевдан)
- Василићи, Плавшићи и Ракићи (познати и као Јовичићи, Стевановићи и Перићи) – славе Светог Николу (Никољдан).
Досељеници:
- Лопандићи (звани Јовановићи), Пантићи и Дојичи (Свети Трифун): Пореклом су од Ђурића из Дабра (Херцеговина).
- Станчићи (звани Матићи) и Вуковићи (раније Думући): Досељени из Невесиња (Јовањдан).
- Симојловићи (Степањдан): Пореклом из Србије; предак је био тесар који се доселио пре пет генерација.
- Танасићи (звани Вићановићи, славе Јовањдан): Према једним изворима из Црне Горе, а према другим из Невесиња. Од петорице рођака Лакеутића, четворица су отишла у Бродац, а један у Дворове.
- Ђурићи (раније Спаравало): Досељени из Попова поља у Херцеговини.
- Максимовићи (Ђурђевдан): Из Србије, пореклом од породице Арсенић.
- Арсеновићи (Лучиндан): Из Србије.
- Арсеновићи (звани Максимовићи и Шикоњићи, славе Степањдан): Из Србије.
- Николићи (звани Брковићи, славе Јовањдан): Досељени из Чађавице.
- Бубњевићи: Пореклом из Брда.
- Селаковићи: Досељени из Србије.
- Остојићи (Мратиндан): Досељени из Даздарева.
Махала Дјелови:
Становништво Дјелова доселило се из Херцеговине, најпре у Криваке, па у Дворове. То су породице: Станојевићи, Ђурићи, Пантићи, Лукићи, Саватићи и Јефтићи. Породице непознатог порекла у овој махали: Петровићи, Матићи, Јовићи, Марјановићи, Михајловићи (Никољдан); Мајсторовићи (Вартоломејевдан); Његовановићи (Лучиндан); Симићи (Св. Јоаким и Ана); Ђокићи, Тодићи (Ђурђевдан); Нешковићи и Тошићи (Јовањдан).
Крива Бара:
- Старији досељеници: Драгићи (Градачац), Ђурићи (Подгора код Власенице), Мирковићи (Остојићево), Лукићи – Драгојловићи (Љесковача), Лукићи – Шојићи (Градачац) и Илићи (Остојићево).
- Колонисти (након 1945. године): Из околине Шековића досељени су Павловићи, Барјактаревићи, Ступари, Кусмуци, Продановићи, Цвјетковићи и Пјевачићи.
3. Обичаји и заједнички живот
- Сеоска молитва: За већи део села је Покрижак, док махала Дјелови слави прву недељу после Тројица.
- Гробља: Село има заједничко гробље за све махале, осим Дјелова који имају своје посебно гробље.
4. Градитељство и предање о Лопандићима
Прва кућа (Брвнара)
Народно памћење чува опис прве брвнаре која је била изграђена искључиво од дрвета, без иједног гвозденог ексера. Брвна су везивана храстовим клиновима и спајана на угловима техником „на ћерт”. Грађа је била тесана секиром, што сведочи о времену када је Семберија била густа шума. Овај стил градње донели су досељеници из динарских предела. Познато је да су Лопандићи, бежећи у Србију 1875. године, оставили једну овакву кућу.
Сеоба Лопандића
Породица Лопандић се из Невесиња прво населила у Пучиле, затим у Дворове, па у Балатун. Постоји занимљива анегдота о њиховом одласку из Балатуна: када је предак видео велику кладу коју је нанела Дрина, рекао је: „Кад ју је донела, доћи ће вода и по њу”, предосећајући поплаве, након чега се преселио у Црњелово. Слична прича постоји и код породице Јанковић у Црнобарском Салашу (Србија), који деле исту крсну славу (Светог Трифуна).
5. Легенде и знамените личности
Двори Филипа Мађарина
На месту данашњег плаца породице Ђокић некада су се налазили „Двори Филипа Мађарина”. Пред рат је ту ископан камен са загонетним натписом. Легенда каже да је Краљевић Марко на том месту затекао жену која није могла да се уда јер није имала новац за „свадбарину” коју је наметао Филип Мађарин. Марко је убио Филипа и отишао лађама према Језеру, које је данас скоро пресушило.
Кнез Иво од Семберије
Предања о Кнезу Иви су историјски утемељенија. Иако се родио у Дворовима, где је имао конак, одрастао је у Поповима након што му се мајка тамо преудала. Познат је по откупу српског робља од Турака. Место названо „Ордија” везује се за период када је војска за време Кулина подизала шаторе током преговора о робљу. Такође, остало је записано предање да је Станко Црнобарац заробљавао и мучио кнеза Иву.
150