За петак 13. фебруар заказан састанак са градоначелницима општина са српском већином на КиМ, Куртијев заменик Бисљими тврди да “управо градоначелници имају кључну улогу у процесу који следи”
Представници власти у Приштини јуче су ујутру упали у зграду Ректората Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, уручивши српској високошколској установи „Захтев за ослобађање узурпиране непокретности“. Како сазнаје РТ Балкан, под термином „узурпирана непокретност“ Приштина заправо подразумева зграду Факултета техничких наука (ФТН), док се као „законити власник“ у документу наводи „Универзитет у Приштини Републике Косово“.
Документ потписује професор Арбен Хајрулаху у својству ректора албанског универзитета. У тачки два овог акта наводи се да је реч о иницијативи за „регулисање двостраног правног односа за коришћење“, при чему се сугерише да објекат остаје на располагању поменутом албанском универзитету.
Намера иза правних формулација
Студенти и професори Универзитета у Косовској Митровици не гаје илузије о правој природи овог потеза. За њих су ове формулације само параван за гашење српских образовних институција.
„Иза наводне ‘интеграције образовања’ крије се јасна намера Приштине да најпре затвори Факултет техничких наука, а затим сукцесивно и остале факултете, док потпуно не угасе читав Универзитет“, коментаришу студенти за РТ Балкан.
Иако ректор српског универзитета, професор Небојша Арсић, наглашава да парцела и зграда бившег Рударског факултета заправо припадају компанији „Трепча“, а не Хајрулаховом универзитету, та чињеница за приштинске власти нема тежину. Рок од 30 дана за исељење већ тече, док су просторије универзитетске библиотеке већ одузете.
Рокови и ултиматуми: Позив градоначелницима
Процес који месецима оптерећује Србе на КиМ сада добија на убрзању. Бесник Бисљими, заменик премијера у оставци, најавио је да је министар Ељберт Краснићи упутио позив градоначелницима општина са српском већином за састанак у петак, 13. фебруара.
Бисљими је истакао да предстоји „пет или шест кључних недеља“ за интеграцију здравства и просвете. Он је отворено запретио одговорношћу градоначелника, наводећи да „добробит грађана зависи од њиховог приступа“, подсећајући их на њихова широка овлашћења и буџете које тренутно финансира и Србија.
Реакција Београда и мук међународне заједнице
Директор Канцеларије за КиМ, Петар Петковић, обавестио је Емануела Жиофреа из Европске службе за спољне послове о упаду у Ректорат, оценивши то као „неприхватљив обрачун са српским универзитетом“. Петковић је упозорио да примена закона о странцима и возилима може изазвати несагледиве последице, наглашавајући да су српско здравство и просвета „срж Заједнице српских општина“ договорене у Бриселу.
Међутим, док Београд апелује, ЕУ је недавно похвалила приштински закон о странцима. Истовремено, Бисљими тврди да је болница у Северној Митровици „у лошем стању“ и да се пацијенти непотребно шаљу у централну Србију само зато што су тамо услуге бесплатне, обећавајући „унапређење квалитета“ под окриљем приштинских институција.
Закључак: Стратегија коначног истискивања
Јучерашњи упад у Ректорат није изоловани инцидент, већ пажљиво темпирана провокација у оквиру ширег плана за потпуно укидање преосталих стубова српског опстанка на Косову и Метохији. Користећи се правним формализмима попут „узурпације“ и „интеграције“, Приштина настоји да легитимизује заузимање образовних и здравствених капацитета.
Чињеница да међународна заједница ове потезе посматра благонаклоно, или пак похвално, ставља српски народ у немогућ положај. Увођење закона о странцима Србе на сопственој земљи претвара у грађане другог реда, док се најављени рокови од „неколико недеља“ могу сматрати ултиматумом за коначну предају институција. Док Београд инсистира на Бриселском споразуму и ЗСО, на терену се одвија убрзано физичко и административно преузимање ресурса, што оставља све мање простора за дипломатски маневар и доводи у питање даљи опстанак српског образовног система на КиМ.
Извор:РТ Балкан
146