Предговор
Овај рад је заснован на материјалу преузетом од Радмиле Кајмаковић (Етнолошка монографија Семберије). Свјестан сам да у њему има извјесних грешака, јер се ауторка више усредсредила на етнологију него на предања и поријекло породица. Текст је писан 1974. године, па га треба посматрати као полазиште које може бити допуњено и исправљено да би се добила потпунија слика.
(Ово важи и за остале текстове оваквог формата на овој страници)
О сели
МОДРАН има 335 кућа. Дјелови села су: Горњи, Средњи и Доњи Модран са махалама Букова греда, Козлучани и Лужани (Лугоње). По народном предању, село је прије 100 година имало само 17 кућа, те је највећи број данашњих породица досељен прије 6—7 генерација.
Старосједиоци су:
– Попадићи
– Теофиловићи звани Толовићи
– Зарићи (Никољдан), који су потомци неког попа (Попадићи и његова два брата, Теофила — Теофилићи и Зарија — Зарићи).
Старе породице су:
– Гајићи (Јовањдан)
– Милићићи („Цимијана“ Јоаким и Ана)
– Микановићи (Јовањдан) досељени су из Херцеговине (доселила су три брата, Микан у Модран, Перко у Глоговац и Андрија у Пучиле).
– Кајмаковићи и Аврамовићи (од њих су Цвијетиновићи и Перишићи — сви славе Јовањдан) из Пиве су, старо заједничко презиме је Војиновић. Доселила су четири брата: двојица су се населила у Модрану, један у Балатуну (од њега су Шкорићи) и један у Козлуку.
– Чубићи (Јовањдан) из Корита су у Херцеговини, доселила су два брата у Модран, један од њих Јефто, отишао је у Србију „кад се тамо ратовало“ (вјероватно за вријеме Првог српског устанка).
– Глигићи (Ђурђевдан) потомци су неког Глиге, који је доселио из Херцеговине са четири сина: Божоје остао у Модрану, један је одселио у Батковић и његових потомака има у Батковићу и Црњелову, један је одселио у Љесковац, а један је на вашару убио „Турчина“ и побјегао у Србију.
– Миловићи су доселили из Херцеговине.
– Матковићи (Јовањдан), зову их Ере, доселили су из околине Невесиња.
– Трифковићи (Ђурђевдан) из Херцеговине су.
– Мијатовићи (Никољдан) из Србије су.
– Трифковићи (Ђурђевдан), друга породица, из Витинаца су.
– Марјановићи (Стјепањдан) из Сувог Поља.
– Миљевићи из Обријежи.
– Цвијетиновићи (Јовањдан) од Ужица.
– Ристићи (Јовањдан) из „Брда“ око Прибоја.
Становници махале Козлучани насељени су у XIX вијеку пресељавањем из села Козлука у који су се тада населили муслимани досељени из Србије.
Стари назив села
Народна традиција сачувала је стари назив села Модрана, Чукојевићи. Данашње име села, Модран, по предању добило је име по ријеци Модрану, која кроз село протиче.
Попис из 1548. године
У попису од 1548. године спомиње се у селу Чукојевићи (чије су махале Подлужје и Модран) хришћански читлук, тимар кнеза Којчина од 500 акчи. Иако кнез као спахија није евидентиран, Ханџић оправдано претпоставља да је он живио на том читлуку. Вјероватно је име данашњег села Којчиновца у вези са кнезом Којчином, а можда би се и усамљени стећак (на коме, на жалост, нема никаквих података) у истом селу могао довести у везу са њим.
Досељавање Каравлаха
Почетком XIX вијека досељено је у села Батковић и Модран по неколико породица Каравлаха, који и данас живе у тим селима.
Аустроугарске одмазде
Због чвршћих веза са Србијом нису изостале и одмазде аустроугарске власти према становништву Семберије, које је она сматрала непријатељским. Тако је у ратним данима читаво становништво Модрана било интернирано неколико дана у беговим конацима (модранском љетниковцу бега Видајића), само зато што је један Модранац (Гојић) рекао аустроугарским доушницима, преобученим у униформе српских војника, да су сви Модранци за Србију. Власти су превареног Модранца објесиле на улазу у село, а затим приступиле репресалијама над селом у цјелини.
Преузето са Фејсбук стране Семберија кроз вијекове
199