Почетак Великог поста, или Четрдесетнице, није само промена режима исхране, већ позив на „духовно пролеће”. Као што се природа буди, тако је и Часни пост период у којем душа треба да се прене из сна, отресе терет навика и крене на пут ка највећем догађају у историји – Васкрсењу Христовом.
Ево теолошког осврта на суштину овог светог периода:
Пут ка Васкрсењу: Теологија Часног поста
Велики пост није циљ сам по себи, већ средство. У православној теологији он се често назива „путовањем”. То је ход кроз пустињу сопственог бића, по угледу на четрдесетодневни пост Господа Исуса Христа у јудејској пустињи, али и на четрдесетогодишње лутање Израиља ка Обећаној земљи.
1. Зашто “Часни” пост?
Назив „Часни” потиче од чињенице да овај пост обухвата време посвећено Часном Крсту и страдањима Христовим. Ми не постимо зато што је храна зла (све је Божија творевина и благословено је), већ да бисмо кроз уздржање тела ослободили дух. Теологија поста учи да је човек психосоматско биће – оно што радимо телом, директно утиче на нашу душу.
2. Повратак у Рај кроз покајање
Свето Отачко предање види пост као повратак у првобитно стање човека. Прва заповест коју је Бог дао човеку у Рају била је управо заповест о уздржању (забрана кушања плода са дрвета познања добра и зла). Кршењем те заповести, човек је изабрао пролазност. Постом ми симболично исправљамо ту прастару грешку, бирајући Бога уместо нагона.
3. Веза између поста и молитве
Без молитве и милостиње, пост је сведен на дијету. Преподобни Јован Лествичник описује пост као „гашење пламена телесних страсти”. Главни циљеви су:
- Метаноја (Покајање): Дословно значење ове грчке речи је „промена ума”. Пост нас позива да променимо начин на који размишљамо о себи, ближњима и Богу.
- Смирење: Кроз глад и ограничења поста, човек спознаје своју крхкост и зависност од Творца.
- Љубав: Сваки грам хране који уштедимо на себи, требало би да заврши у рукама онога ко нема.
4. Литургијски карактер
Велики пост има свој специфичан ритам који врхуни у Литургији Пређеосвећених Дарова. С обзиром на то да је пуна Литургија увек радост Васкрсења, она се током радних дана поста не служи (осим суботом и недељом), како би се нагласио карактер чежње и исчекивања. Врхунац је Страсна седмица, када више не постимо „бројчано” (40 дана је већ прошло), већ постимо из љубави, пратећи Христа на Голготу.
„Постимо постом пријатним, благоугодним Господу; прави пост је удаљење од зла, уздржање језика, одбацивање гнева, удаљење од похота, клевете, лажи и кривоклетства.” — Стихира на вечерњу првог дана Поста
Напомена: Сутрашњи дан, Чисти понедељак, симболизује наш нови почетак. Нека вам овај период не буде терет, већ прилика да пронађете унутрашњи мир.
208