Дух старог града: Кафане као чувари историје Бијељине

Историја једног града ретко се пише само у званичним документима и хроникама; она истинска, пулсирајућа историја свакодневице најчешће је исписана на кафанским столовима. У случају Бијељине, од друге половине XIX па све до краја XX вијека, кафане су биле епицентар друштвеног живота, мјеста гдје су се укрштали путеви трговаца, интелектуалаца, умјетника и путника намјерника. Оне нису биле само угоститељски објекти, већ институције културе које су обликовале идентитет Семберије.

Стубови друштвеног живота: „Звијезда“ и Градска кафана

Међу бројним култним мјестима, „Звијезда“ заузима посебно мјесто. Основана још 1865. године од стране Ђоке Петровића, постала је толико препознатљива да је и његов син, Сава, добио надимак по њој. Нова зграда „Звијезде“, подигнута код цркве Светог Георгија, представљала је за то вријеме импозантан објекат. Са својих 1600 m² и модерним „мусафир одајама“, спајала је традиционално гостопримство са напретком. Посебан куриозитет био је „Филипс“ радио из 1936. године, око којег су се грађани окупљали како би чули глас свијета, чинећи ову кафану прозором у модерно доба све до њеног рушења током урбанизације.

С друге стране, Градска кафана, отворена 1910. године у самом срцу локалне управе – згради општине, представљала је мјесто сусрета елите и народа. Више од седам деценија, за њеним столовима сједили су занатлије, професори и пољопривредници, бришући социјалне разлике кроз заједнички разговор. Њено затварање 1992. године означило је крај једне епохе и оставило ненадокнадиву празнину у колективном духу града.

Мјеста умјетности и традиције: Џаферова кафана и „Пећина“

Посебан интелектуални печат Бијељини дала је Џаферова кафана, власништво Цвјетка Анастасијевића Џафера. У њој су боравили великани српског глумишта попут Добрице Милутиновића и Љубише Јовановића, као и локални умјетници попут Миленка Атанацковића. Чињеница да зграда ове кафане и данас пркоси времену у Улици Милоша Обилића, служи као материјални подсјетник на вријеме када је Бијељина била важна станица на културној мапи региона.

Не смије се заборавити ни „Пећина“, објекат који је својим именом и масивном архитектуром симболизовао прелаз из старог времена ханова у модерно доба. Као спој преноћишта за запреге и мјеста за дружење, „Пећина“ је била витална тачка центра града све до шездесетих година прошлог вијека, када је морала уступити мјесто развоју саобраћајне инфраструктуре.

Закључак

Кафане Бијељине биле су много више од простора за јело и пиће. Оне су биле „парламенти на отвореном“, позорнице за умјетнике и уточишта за уморне путнике. Свака од њих – од „Звијезде“ до „Пећине“ – уградила је свој камен у тврђаву идентитета овог града. Иако су многе од њих нестале под налетом багера и времена, сјећање на њих живи као опомена да се дух једног мјеста не чува само у књигама, већ у причама које се и данас препричавају о оним истим столовима за којима је Бијељина некада дисала пуним плућима.