ЛИВОРНО – У седишту команде италијанске падобранске бригаде „Фолгоре“ у Ливорну, 26. јула 2004. године, одиграо се догађај без преседана у историји Српске православне цркве. Високо црквено одликовање, Орден Светог Саве другог степена, уручено је једној страној војној јединици као заветни дар за спасавање светиња које представљају духовну кичму српског народа.
Подвиг усред мартовског пламена
Додела овог одликовања дошла је тек неколико месеци након незапамћеног погрома и варварског напада албанских екстремиста на Косову и Метохији. Између 17. и 19. марта 2004. године, пред очима међународне заједнице, спаљено је и девастирано 35 цркава и манастира. Док су многе међународне снаге остале пасивне, војници бригаде „Фолгоре“ изабрали су пут части.
Захваљујући њиховом бескомпромисном и савесном обављању војничке дужности, од уништења су сачувани бисери светске културне баштине:
- Пећка Патријаршија – вековно седиште српских патријарха.
- Манастир Високи Дечани – задужбина краља Стефана Дечанског.
- Животи монаштва – војници су својим телима и оклопима заштитили монахе и монахиње од крвожедне руље која је кренула у коначни обрачун са православним хришћанством на овим просторима.
Речи Митрополита Амфилохија: Историјски преседан
Орден је, по одлуци Светог архијерејског синода СПЦ, уручио тадашњи Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић. Његов говор у касарни у Ливорну остао је упамћен као дубоко признање људскости у нељудским временима.
„Српска православна црква први пут у својој историји једној војној јединици додељује овако високо признање,“ истакао је Митрополит Амфилохије, наглашавајући да ово није само војнички орден, већ признање за одбрану самог достојанства човека и светиње живота.
Залог за будућност
Овај чин остаје забележен као редак пример војничке етике у савременом ратовању. Италијански падобранци нису бранили само зидове и фреске; они су бранили цивилизацијске вредности. Орден Светог Саве на грудима бригаде „Фолгоре“ и данас стоји као подсетник на пријатељство исковано у огњу мартовског погрома, када је „туђинска“ војска показала веће поштовање према српским светињама него они који су уз њих вековима живели.
95