Unnamed (42)

1. Географски оквир и територијална организација

Суво Поље представља карактеристичан тип семантички сложеног насеља смјештеног у југозападном дијелу Семберије. Са површином од 27,31 km², село заузима значајан простор на прелазу из равничарског алувијалног појаса ка благо заталасаном побрђу Мајевице.

Геоморфолошке одлике

Рељеф дефинишу плодне наплавне равнице настале хидролошком активношћу ријека Јање (Модрана) и Дашнице. Максимална надморска висина од 165 m указује на микроклиматску стабилност својствену умјерено-континенталном појасу. Хидролошку мрежу употпуњују локалитети са изворима питке воде (Велики Бунар, Змајевац), који су кроз историју представљали примарне тачке окупљања и развоја насеља.

Топографија и подјела

Село показује разбијено-збијени тип структуре, подијељен на седам јасно дефинисаних заселака:

  • Глоговц (Глоговчић)
  • Доња Махала (Мала)
  • Средња Махала
  • Зовац, Читлук, Живановићи и Пејчићи.

2. Археолошки континуитет и историјски развој

Праисторијски и средњовјековни слојеви

На основу археолошких истраживања, Суво Поље се идентификује као локалитет са континуитетом насељавања од неолита. Проналазак трагова винчанске културе сугерише да је овај простор био дио ширег културног круга који је користио предности плодног земљишта и близине воде.

Теорија о средњовјековном сакралном центру:

Ископавања из 1996. године на локалитету данашњег Манастира Часног Крста потврдила су постојање вишеслојне некрополе и средњовјековне цркве. С обзиром на одсуство ових објеката у османским пописима из 15. вијека, научна хипотеза сугерише да је објекат девастиран непосредно прије или током османског освајања, што га хронолошки смјешта у период владавине династије Немањића или касније босанске властеле (период краља Твртка I). Присуство стећака (мраморја) додатно потврђује статус Сувог Поља као значајног економског и духовног средишта средњовјековне жупе.

Османски извори и дефтери

Први егзактни демографски подаци јављају се у Сумарном попису Зворничког санџака из 1533. године. Тадашње „Сухо Поље“ административно је припадало тврђави Теочак, са забиљежене 4 куће. До 1548. године, село се наводи у оквиру нахије Теочак, што указује на стратешку повезаност Семберије са утврђеним градовима у залеђу.


3. Етногенеза и миграциони процеси

Савремена слика становништва Сувог Поља резултат је великих миграционих кретања након Београдског мира (1739).

  • Поријекло: Већина данашњих фамилија (преко 40 презимена, укључујући Стојановиће, Видиће, Обреновиће и друге) води поријекло из Херцеговине и Црне Горе.
  • Етимологија: Промјена назива из “Суви До” у “Суво Поље” током аустроугарске администрације одражава трансформацију перцепције простора — од заклоњене долине ка отвореном, обрадивом пољу.

4. Духовни живот и јавне институције

Сакрална обнова

Савремена духовна архитектура села ослања се на историјско насљеђе:

  1. Црква Вазнесења Господњег (грађена 1994–2003): Примјер неовизантијског стила са значајним умјетничким радом у дуборезу и живопису.
  2. Манастир Часног Крста: Подигнут на темељима средњовјековне светиње, манастир је од 2018. године мушки општежиљни манастир и представља кључну тачку ходочашћа у регији.

Просвјета

Основна школа “Доситеј Обрадовић” смјештена је у објекту са специфичном социјалном историјом — згради некадашњег дома за ратну сирочад (1950–1954), што свједочи о друштвеној одговорности заједнице у пост-ратном периоду.


5. Етнолошки феномен: Васкршња туцијада

Посебан предмет етнолошког изучавања је традиција туцања јајима која, према усменом предању, траје преко 200 година.

Научна интерпретација:

Ова манифестација надилази религиозне оквире и представља облик социјалне кохезије. Чињеница да је Суво Поље задржало овај обичај континуирано, чак и у периодима када организовано окупљање није било институционално подржано, указује на снажан идентитетски код локалног становништва. Систематизација туцијаде 2006. године представља прелазак из фолклорног у формални културни догађај.

Демографски преглед (Попис 2013)

ПараметарПодатак
Број становника1.194
Број домаћинстава (оквирно)~500
Површина атара27,31 km²
Густина насељености43,7 ст/km²

Извор:https://www.facebook.com/profile.php?id=100079243707706

123
Preuzimanje ovog teksta podrazumjeva da se navede izvor kao i da postavite url vezu prema ovom članku.