Појам Назарена (Хришћанска назаренска заједница) на простору Балкана и Семберије носи специфичну историјску тежину. Иако се у народу често користи термин “секта”, теолошки и социолошки они се дефинишу као једна од најстаријих протестантских група на овим просторима.
Ево прегледа њиховог учења, историје и присуства у Бијељини:
Ко су Назарени?
Назаренски покрет је настао у Швајцарској у 19. веку (оснивач је био Самуел Фрелих), а међу Србе је стигао преко Војводине. Њихова кључна карактеристика је радикални пацифизам – одбијање ношења оружја и учешћа у ратовима, због чега су током историје често били прогањани.
Главне карактеристике учења:
- Крштење одраслих: Верују да крштење мора бити свесна одлука пунолетне особе, а не чин над дететом.
- Скромност: Наглашавају једноставност у облачењу, животу и молитви. Њихови молитвени домови (“скупштине”) обично немају иконе ни раскошне украсе.
- Одбијање заклетве: Не заклињу се пред судом или државом, држећи се библијског цитата “Не куните се никако”.
Присуство у Бијељини и Семберији
Назарени су у Бијељину и околна села дошли крајем 19. и почетком 20. века, ширећи се из правца Срема и Бачке. Семберија је, уз Бачку, постала једно од најјачих упоришта ове заједнице у тадашњој држави.
- Молитвени дом: У самој Бијељини годинама је постојао препознатљив објекат Назаренске заједнице (у близини центра града). Њихова окупљања су увек била затвореног типа, усмерена на заједницу, без велике јавне пропаганде.
- Породичне лозе: У Бијељини и селима попут Амајлија, Дворова и Пучила, одређене породице су деценијама не неговале ову традицију. Често су били познати као изузетно вредни пољопривредници и поштени занатлије, иако су због својих ставова о војсци током оба светска рата и у доба СФРЈ трпели затворске казне.
- Опадање броја: Као и у другим деловима региона, број Назарена у Бијељини је у знатном опадању. Разлози су строга правила (која су младима тешко прихватљива) и велика емиграција чланова заједнице према западу (САД и Канада) током деведесетих година.
Секта или црква?
Одговор зависи од угла посматрања:
- Православни аспект: Српска православна црква их традиционално класификује као секто (одвојену групу), јер су се одвојили од изворног православног учења и не прихватају институцију свештенства и светих тајни на исти начин.
- Државно-правни аспект: У многим земљама они су регистровани као верска заједница. Они себе не виде као секту, већ као вернике који се дословно држе Новог завета.
- Социолошки аспект: Назарени се сматрају “старом” верском заједницом која је потпуно интегрисана у друштво, али је задржала своју верску специфичност.
Данас се у Бијељини на њих гледа са поштовањем као на мирне и дисциплиноване суграђане, иако је њихова заједница далеко мања него што је била пре педесет година.
409