Етиопска православна тевахедо црква једна је од најстаријих и најфасцинантнијих хришћанских заједница на свету. Њен назив „Tewahedo“ на језику геез значи „јединство“, што се односи на њихово специфично веровање о природи Христа.
Настанак и историја
Етиопија је примила хришћанство веома рано. Према традицији, евангелизација је почела већ у 1. веку, али је хришћанство постало званична државна религија Краљевине Аксум око 330. године, захваљујући светом Фрументију. Он је био Грк из Тира који је, након што је преживео бродолом, постао први епископ Аксума (Абуна), а рукоположио га је свети Атанасије Велики у Александрији.
Кроз векове, Етиопска црква је опстала као „хришћанско острво“ окружено исламским државама, што је допринело њеној изолацији, али и очувању архаичних обичаја који су у остатку хришћанског света нестали. Све до 1959. године, црква је била под јурисдикцијом Коптске православне цркве, након чега је постала аутокефална.
Врста догме и теологија
Етиопска црква припада породици Оријентално-православних цркава (заједно са Коптском, Јерменском, Сиријском).
- Миафизитство: Они не прихватају одлуке Халкидонског сабора (451. год). Верују да је у Христу божанска и људска природа сједињена у једну, без мешања и без преливања. То је суштина термина Tewahedo.
- Свети списи: Етиопска Библија је најобјемнија у хришћанству и садржи 81 књигу. Она укључује текстове који се код других сматрају апокрифима, попут Књиге Енохове и Књиге Јубилеја.
Специфичности и старозаветни утицаји
Оно што ову цркву чини јединственом је снажан преплитај са јеврејским традицијама:
- Заветни ковчег: Према предању (записаном у епу Кебра Нагаст), оригинални Мојсијев Заветни ковчег чува се у цркви Свете Марије Сионске у Аксуму. Свака етиопска црква мора имати свој Табот (реплику плоча Закона) да би била освештана.
- Субота и недеља: Поштују се оба дана.
- Обрезивање и исхрана: Практикује се обрезивање мушке деце и поштују се старозаветна правила о исхрани (забрана свињетине), слична кошеру.
Архитектура
Етиопска црквена архитектура је светски куриозитет, посебно због своје разноликости:
- Монолитне цркве (Лалибела): Најпознатији су храмови исклесани у живој стени испод нивоа земље у 12. и 13. веку. Најпознатија је црква Светог Ђорђа (Bet Giyorgis) у облику крста.
- Ротунде: За разлику од византијских базилика, многе касније етиопске цркве су округле. Унутрашњост је подељена на три концентрична круга: спољни за народ, средњи за причешће и централни (Holy of Holies) где се чува Табот и где улазе само свештеници.
- Живопис: Етиопска иконографија је препознатљива по крупним очима фигура и живим бојама, често приказаним на платну које се лепи преко зидова.
Литургијски живот
Служба се врши на језику геез (староетнопијски), који је за етиопско хришћанство оно што је латински за римокатолицизам. Литургију често прати обредни плес и ударање у велике бубњеве (кеберо), што симболизује радост Давида пред Заветним ковчегом.
126