Од богаташког сина до народног хероја: Пут Роћка Чолаковића
На данашњи дан преминуо је Бијељинац Родољуб Роћко Чолаковић (Бијељина, 7. јун 1900 — Београд, 30. март 1983), комунистички револуционар и књижевник, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Босне и Херцеговине, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.
Живот и револуционарни рад
Чолаковић је потекао из једне од најбогатијих бијељинских породица, али се још као младић окренуо социјалистичким идејама. Његов политички пут обележен је учешћем у атентату на министра унутрашњих послова Милорада Драшковића 1921. године, због чега је осуђен на 12 година робије. Управо у затвору упознаје Мошу Пијаде и преводи капитална дела Маркса и Енгелса, што је учврстило његов идеолошки профил.
Обављајући функцију члана најужег руководства КПЈ, Чолаковић је од септембра до новембра 1937. боравио у Шпанији, где је у то време вођен грађански рат. Крајем децембра исте године, Јосип Броз Тито га је упутио да обави важне задатке с партијским руководствима у Хрватској, Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори.
Ратне године и изградња државе
Током Другог светског рата, био је један од организатора устанка у Србији и Босни. Вршио је дужност политичког комесара Главног штаба НОП одреда Босне и Херцеговине. Његов допринос био је кључан у данима формирања нове државе, посебно као секретара Президијума АВНОЈ-а.
После ослобођења Југославије, вршио је најодговорније дужности:
- Први председник Владе Народне Републике Босне и Херцеговине.
- Министар просвете у Влади ФНРЈ.
- Потпредседник Савезног извршног већа (СИВ).
Књижевни рад и наслеђе
После повлачења из активног политичког живота, потпуно се посветио писању, остављајући иза себе вредну мемоарску грађу која је данас незаобилазан извор за проучавање историје Југославије. Посебно се издвајају:
- “Записи из ослободилачког рата” (у пет књига).
- “Кућа оплакана”, у којој је потресно описао живот, страдање и борбу комуниста у затворима Краљевине Југославије.
- “Казивање о једном покољењу”, дело које детаљно описује револуционарни пут његове генерације.
Преминуо је 30. марта 1983. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Своју богату личну библиотеку и заоставштину завештао је родној Бијељини, где се и данас чува успомена на његов лик и дело.
138