Порекло имена Семберије: Историјска прича

Прича о имену Семберије је преплет историјских сеоба, језичких трансформација и плодне равнице која вековима храни људе. Иако не постоји један једини документ који „пресеца” ову дилему, најприхваћенија теорија води нас у време када су се границе царстава померале, а људи тражили сигурност.

Ево историјске приче о настанку тог имена:

Траг „Сембера” (Најјача теорија)

Највећи број историчара и етимолога слаже се да име потиче од речи „сембер”. Али, ко су били сембери?

У доба отоманске владавине, али и раније, овим просторима су крстарили војници-најамници и граничари. Реч „сембер” мађарског је порекла (szember) и означавала је саборца, човека из истог строја или граничара.

Како је ова регија била вечита граница (војна крајина) између Угарске и Отоманског царства, а касније Аустрије и Турске, народ који је ту насељаван да би бранио плодну земљу остао је упамћен као „сембери”. Тако је цела област постала — Семберија.

Веза са сеобама

Постоји и народно предање које каже да име потиче од досељеника. Сматра се да су велики део становништва ове равнице чинили досељеници из Пиве и Дробњака (данашња Црна Гора) и Херцеговине.

Неки извори сугеришу да је име изведено из архаичног облика речи за „сабране људе” или оне који су се „са свију страна сабрали” у ту плодну јаму између Дрине и Саве.

Географски контекст: „Земља иза шума”

У средњовековним записима, овај крај се често спомињао као део шире области под именом Соли (данашња Тузла) или као погранични појас. Семберија је, за разлику од планинског залеђа, била „светла тачка” – пространа, житородна равница.

Иако мање вероватна, постоји и теза да је корен речи везан за старословенски израз за земљу (слично као „Земљерија”), али је превладао „семберски” војнички термин због специфичне историје овог краја као вечите страже на ушћу Дрине у Саву.

Како би та прича изгледала кроз векове?

• XIV – XV век: Област је под контролом српских деспота (Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића) и мађарских краљева. Тада се формира сталеж слободних сељака-војника.
• XVI век: Турци учвршћују власт, а Бијељина постаје значајно трговиште. Назив Семберија почиње да се користи као одредница за људе који ту живе.
• XIX век: Име се потпуно афирмише у српској књижевности и географији, означавајући простор омеђен Дрином, Савом и обронцима Мајевице.

Семберија је данас симбол за плодност и гостопримство, а њено име чува сећање на храбре људе који су на тој „лимесу” (граници) опстајали вековима.