Лазарице представљају један од најкомплекснијих и најживописнијих обичаја српске традиционалне културе. Овај женски обредни опход, који се везује за празник Лазареву суботу (Врбицу), прави је ризница прехришћанских веровања одевених у рухо хришћанске побожности.

Ево етнолошког прегледа овог фасцинантног обичаја:

Историјат и симболично порекло

Иако се у црквеном календару овај дан слави као спомен на васкрсење Лазара из Витиније које је учинио Исус Христос, етнолози се слажу да корени Лазарица сежу дубоко у старословенску митологију.

• Култ плодности: Првобитно, ово је био обред прелаза за девојке стасале за удају.
• Буђење природе: Празник пада у пролеће, време када се веровало да се граница између света живих и света мртвих тањи, те је кроз песму и игру било потребно умилостивити силе природе.

Структура и учеснице

Обичај се најдуже и најизворније задржао у јужној и источној Србији (Пчиња, Косово и Метохија, Сиринићка жупа). Учеснице су искључиво младе девојке, неретко пред удају, које су се за ову прилику посебно припремале.

Главне улоге:

1. Лазар: Девојка обучена у мушку одећу, са шеширом окићеним цвећем, пешкирима и огледалима. Она симболизује мушку енергију, заштитника и “васкрслог” Лазара.
2. Лазарица: Девојка у најлепшој женској народној ношњи, са велом преко лица, која представља женски принцип, чистоту и плодност.
3. Пратиље: Остале девојке које певају и носе корпе за дарове (јаја, брашно, новац).

Повезаност са хришћанством и магијом

Лазарице су савршен пример двоверја. Док народне песме које певају помињу Лазара, њихова садржина је често магијска. Оне иду од куће до куће и својим плесом призивају:

• Здравље укућана.
• Напредак стоке.
• Родност усева и воћа.

Верује се да кућа коју Лазарице заобиђу неће имати среће те године, док њихов долазак “чисти” дом од злих сила које су се накупиле током зиме.

Етнолошки значај плеса и песме

Специфичност лазаричких песама је у њиховој прилагођености ономе коме се пева. Постоје посебне песме за:

• Домаћина (да му амбари буду пуни).
• Младе девојке (да се што пре удају).
• Малу децу (за здравље и брз раст).

Ритмично поскакивање и окретање Лазара и Лазарице заправо је имитативна магија — што више девојке скачу, то ће жито више расти.

Занимљивост: У неким крајевима, веровало се да девојка која не учествује у Лазарицама као “Лазар” или “Лазарица” ризикује да јој “удаја закрати”, односно да остане неудата, што је у традиционалном друштву био велики друштвени терет.

Данас се Лазарице углавном срећу као део сценског фолклора, али у појединим селима на југу Србије, оне и даље представљају аутентичан израз народног духа који пркоси времену.

Ево преуређеног, ауторског текста који догађај ставља у ширу културолошку перспективу, задржавајући изворне информације и емоцију, али са софистициранијим приступом.

Семберија у знаку Лазарица: Када традиција процвета на бијељинском асфалту

Бијељина је данас, на Лазареву суботу, подсетила да обичаји нису само ствар прошлости, већ жива нит која повезује генерације. Плато испред Градске управе постао је својеврсна позорница на којој је седамдесет Лазарица, чланица СКУД-а „Семберија“, својим песмама и обредним играма „откључало“ пролеће и најавило долазак најрадоснијег хришћанског празника – Васкрса.

Плес који чува корене

Док су звуци традиционалних мелодија испуњавали градски трг, постало је јасно да ово није само културни наступ, већ чин очувања идентитета. За младе учеснице, попут Вање Јефић, бити Лазарица значи много више од игре у народној ношњи.

„Лазарице доносе светлост и радост. Срећне смо што негујемо оно што смо наследиле, јер ако заборавимо корене, заборавићемо ко смо“, поручила је Јефићева.

Емоције нису скривале ни млађе генерације. За Иву Лазаревић, која је први пут закорачила у лазарички круг, овај дан био је посебна част, док је мала Анђелина Глигић својом поруком о љубави и радости подсетила на суштину самог празника – да развесели ближње и донесе наду.

Дочек вредан домаћина

Како обичаји налажу, Лазарице се никада не враћају кући празних руку. Испред Градске управе дочекао их је градоначелник Љубиша Петровић, који је, даривајући их, истакао да су оне најлепши чувари нашег напретка и благостања. „Оне доносе оно што је сваком друштву неопходно – благослов и веру у нове почетке“, истакао је Петровић, уз обећање да ће овај сусрет наредне године бити још масовнији.

Духовност утвркана у врбове гранчице

Овај бијељински празник младости и народног стваралаштва нераскидиво је везан за верску симболику Лазареве суботе. Док су се у храмовима широм Семберије освештавале врбове гранчице у знак сећања на васкрсење Лазара и Христов улазак у Јерусалим, лазаричке песме на тргу биле су живи одјек те хришћанске наде.

Данашњи призор из Бијељине – спој сунчаног дана, белих кошуља, украшених венаца и дечје граје – најбољи је доказ да Семберија дубоко осећа своју традицију, претварајући је у празник који се памти.