Од Световида до Светог Вида: Како су Словени сачували бога светлости

Заједнички корени народног празника који Срби и Хрвати славе под различитим календарима

Повезаност Видовдана са старословенским митолошким наслеђем је изузетно фасцинантна тема у којој се преплићу историја, народна веровања и хришћанска традиција.

Ипак, када је реч о старословенском богу којег помињете, у научној заједници (етнологији и историји) постоје одређене прецизне разлике и нијансе које вреди разјаснити.

Световид (Свевид) и Видовдан

Кул Световида (који се у неким изворима и народним интерпретацијама назива и Свевид због асоцијације на „онога који све види”) био је најснажније документован код Балтичких (Западних) Словена, нарочито на острву Риген (чувено светилиште Аркона). Световид је био бог рата, плодности и прорицања, приказиван са четири главе.

Код Јужних Словена (укључујући Србе и Хрвате), директни историјски записи о култу Световида су оскудни. Међутим, народна традиција и лингвистика откривају следеће:

• Христијанизација и замена култа: Током превода хришћанских књига и покрштавања Словена, име ранохришћанског мученика Светог Вита (италијански San Vito, латински Sanctus Vitus) савршено се поклопило са словенским кореном вид (светлост, вид, гледање).
• Народна веровања: Због тог језичког поклапања, у свести народа су се особине некадашњег божанства светлости или вида пренела на хришћанског светитеља. Тако је Видовдан у народној традицији постао празник повезан са видом, лечењем очију, али и прорицањем (гледањем у будућност).

Како Видовдан славе Хрвати?

Информација коју сте чули је тачна – Хрвати такође имају дубоко укорењену традицију прославе овог дана, али под именом Свети Вид (или Видово), и то према грегоријанском календару.

Ево кључних разлика и паралела:

1. Календарско поклапање

• Код Хрвата (римокатолика): Свети Вид се слави 15. јуна по грегоријанском календару.
• Код Срба (православаца): Празник се такође слави 15. јуна, али по јулијанском календару, што у нашем световном (грегоријанском) календару тренутно пада на 28. јун. Дакле, суштински је реч о истом датуму, само што различити календари стварају размак од 13 дана.

2. Кул Светог Вида у Хрватској

У Хрватској је култ Светог Вида изузетно снажан и има дугу историју:

• Град Ријека слави Светог Вида као свог званичног свеца заштитника, а тамошња катедрала носи његово име. На дан 15. јуна организују се велике процесије и прославе.
• Више од стотину цркава и капела широм Хрватске посвећено је овом светитељу.
• У хрватској народној баштини (нарочито у континенталним деловима, Загорју и Славонији) сачували су се обичаји паљења ватри („кријесова”) уочи Видова, што је такође јасан ехо старих, предсловенских и словенских аграрних ритуала везаних за летњу краткодневицу и сунчеву светлост.

Укратко: Иако је у српској свести Видовдан данас примарно нераскидиво везан за Косовску битку (1389) и националну историју, његов дубоки, преткосовски корен дели судбину са ширим словенским простором. Хрвати га, кроз лик Светог Вида, славе 15. јуна као великог заштитника и светитеља, чувајући у народним обичајима сличне трагове старословенског поштовања светлости и вида.