Иако су Прабугари у VII вијеку освојили простор данашње Бугарске, бројчано надмоћни Словени су током наредних вијекова утицали да освајачи прихвате њихов језик, културу и хришћанску вјеру, стварајући темеље савременог бугарског народа
Питање поријекла Бугара је једно од најзанимљивијих у европској историји. Данашњи Бугари нису директни потомци само једног народа, већ су настали спајањем три главне компоненте: прабугара, словена и старосједилачког балканског становништва.
Ко су били Прабугари?
Прабугари су били народ туркијског (или, према неким историчарима, туркијско-иранског) поријекла. У другој половини VII вијека, под вођством кана Аспаруха, прешли су Дунав и око 681. године основали Прво бугарско царство.
Међутим, Прабугари су били бројчано мањина. Процјене говоре о неколико десетина хиљада људи.
Кога су затекли на простору данашње Бугарске?
Када су стигли, затекли су:
- бројна словенска племена, која су се населила на Балкан у VI и VII вијеку;
- остатке старосједилачког романизованог и трачког становништва;
- мањи број Византинаца у већим градовима.
Најбројнији су били управо Словени.
Зашто нису Турци словенизовали Словене?
Разлог је једноставан – бројност и начин владавине.
Прабугари су били владајућа војничка елита, али су чинили мали дио становништва. Временом су:
- живјели међу словенским становништвом;
- склапали мјешовите бракове;
- прихватили словенски језик јер га је говорила већина становништва;
- постепено изгубили свој изворни туркијски језик.
То није необична појава у историји. Често бројчано мања освајачка елита прихвати језик већине.
Како је дошло до словенизације?
Процес је трајао два до три вијека.
Најважнији догађаји били су:
- спајање словенских племена и прабугарске власти у једну државу;
- примање хришћанства 864. године за вријеме кнеза Бориса I;
- увођење старословенског језика у богослужење и државну управу.
Доласком ученика Светих Кирила и Методија у Бугарску, старословенски језик постаје књижевни и службени језик државе. То је додатно убрзало словенизацију.
Шта се десило са прабугарским језиком?
До X вијека прабугарски туркијски језик практично је нестао.
Од њега је остало:
- неколико десетина ријечи;
- поједина лична имена и титуле (кан, кавхан, таркан и др.);
- неки елементи календара и државне организације.
Име Бугари остало је као име државе и народа, али је језик постао словенски.
Да ли је ово јединствен случај?
Не. Историја познаје више сличних примјера:
- Нормани у Француској прихватили су француски језик.
- Варјази (Викинзи) у Кијевској Русији прихватили су словенски језик.
- Манџури су након освајања Кине углавном прихватили кинески језик и културу.
У свим овим случајевима бројчано мања владајућа елита временом је усвојила језик већинског становништва.
Закључак
Иако су Прабугари били освајачи и владајући слој, били су бројчано знатно слабији од словенског становништва које су затекли на Балкану. Због тога су током неколико вијекова прихватили словенски језик, хришћанску вјеру и велики дио словенске културе. Задржали су име „Бугари“, али је њихов првобитни туркијски језик нестао, па су данашњи Бугари словенски народ по језику и култури, са сложеним етничким поријеклом које укључује прабугарску, словенску и старобалканску компоненту.
148