Док надлежни истичу да број аутомобила расте, све више грађана упозорава да је лично возило постало животна потреба, а не луксуз, те траже да институције преиспитају све веће трошкове регистрације који озбиљно оптерећују породичне буџете
Док цијене основних животних намирница, горива, комуналних услуга и других трошкова непрестано расту, грађани Републике Српске све теже подносе и поскупљења регистрације моторних возила. Оно што је некада представљало редован годишњи трошак, за многе породице данас је постало озбиљан удар на кућни буџет.
У јавности се често може чути аргумент да „аутомобила има више него икада“ и да то показује како грађани ипак имају новца. Међутим, такав став занемарује чињеницу да аутомобил за велики број људи није статусни симбол, већ основно средство за живот.
Аутомобил није луксуз, већ потреба
У бројним општинама и селима Републике Српске редовне аутобуске линије су одавно укинуте или су сведене на минималан број полазака. Многи радници свакодневно путују десетинама километара до радног мјеста, док родитељи возе дјецу у школу, на тренинге или љекару.
Без аутомобила, велики број грађана практично не би могао да задржи посао или нормално функционише.
У таквим околностима, повећање трошкова регистрације не представља удар на луксуз, већ директно повећава трошкове живота.
Када регистрација кошта колико и аутомобил
Посебно су погођени власници старијих и јефтинијих возила. Није ријеткост да аутомобил стар двадесетак година на тржишту вриједи свега неколико хиљада марака, док годишња регистрација представља значајан проценат његове вриједности.
За породице са просјечним примањима то значи да сваке године морају издвојити велики дио једне или чак више плата само да би задржали могућност да користе возило.
Поставља се питање да ли је такво финансијско оптерећење реално у земљи у којој су плате и пензије далеко испод европског просјека.
Ко формира цијену регистрације?
Важно је нагласити да регистрација возила није једна јединствена такса. Њену коначну цијену чине различите ставке:
- обавезно осигурање од аутоодговорности;
- порези и накнаде;
- административне таксе;
- технички преглед;
- остале законом прописане накнаде.
Због тога висина регистрације зависи од више институција, законских прописа и тржишних фактора, а не од једног појединца.
Ко сноси политичку одговорност?
Када је ријеч о политичкој одговорности, грађани оправдано очекују од надлежних институција да анализирају раст трошкова и понуде рјешења.
Министар саобраћаја и веза Републике Српске има надлежности у области саобраћајне политике, али висина регистрације зависи и од прописа који су у надлежности других институција, укључујући Владу Републике Српске, Народну скупштину Републике Српске када је ријеч о законским рјешењима, као и регулативу која се односи на обавезно осигурање и друге прописане накнаде.
Због тога није могуће сву одговорност приписати искључиво једном министру без конкретних доказа да је до одређеног поскупљења дошло његовом одлуком или одлуком његовог министарства.
Да ли постоји простор за промјене?
У многим европским земљама постоје различити модели којима се настоји ублажити финансијски терет за грађане:
- олакшице за социјално угрожене категорије;
- попусти за становнике руралних подручја без јавног превоза;
- могућност плаћања регистрације у ратама;
- ревизија појединих административних накнада;
- већа конкуренција у сегменту осигурања.
Такве мјере не би укинуле обавезу регистрације, али би многим породицама значајно олакшале њено плаћање.
Питање социјалне правде
Суштина расправе није у томе да ли неко посједује аутомобил, већ да ли држава препознаје стварне потребе својих грађана.
За становника великог града са развијеним јавним превозом аутомобил може бити избор. За многе људе у мањим срединама Републике Српске он је једини начин да дођу до посла, љекара, школе или продавнице.
Уколико трошкови регистрације наставе да расту брже од примања грађана, све више породица могло би се наћи пред тешким избором – да ли платити регистрацију или неке друге основне животне потребе.
Зато је неопходно да институције јавно објасне разлоге сваког поскупљења, објаве структуру трошкова регистрације и размотре мјере које би помогле грађанима који аутомобил не користе из луксуза, већ зато што без њега не могу нормално да живе и раде.
144