Практични кораци за спречавање уноса и ширења заразе на газдинству
У Великој сали Градске управе у Бијељини одржан је редовни састанак Регионалног кризног центра за контролу Афричке куге свиња. Састанку су присуствовали представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, на челу са помоћником министра Негославом Лукићем, градских ветеринарских организација, Локалног кризног центра Града Бијељина, Експертске групе за сузбијање и искорјењивање Афричке куге свиња, представници сектора ветеринарске инспекције при Републичкој управи за инспекцијске послове Републике Српске, као и представници Ветеринарског института „Др Васо Бутозан“.
Састанак је одржан у складу са раније донесеним закључцима, а главне теме биле су тренутна епизоотиолошка ситуација на подручју Семберије и активности које се спроводе у циљу спречавања појаве и ширења ове заразне болести.
Учесници су оцијенили да је епизоотиолошка ситуација на подручју Семберије тренутно повољна и стабилна. Досадашње активности на терену дале су добре резултате, што је прије свега заслуга добре сарадње и координације свих надлежних институција, као и благовременог спровођења превентивних и контролних мјера.
Чланови Кризног центра детаљно су упознати са текућим активностима које обухватају редован обилазак пољопривредних газдинстава, контролу идентификације и регистрације животиња, те провјеру примјене прописаних биосигурносних мјера. Иако је стање стабилно, наглашено је да нема простора за опуштање. Љетни период доноси повећан промет животиња, што значајно повећава ризик од уноса и ширења болести. Додатни разлог за опрез представља и епизоотиолошка ситуација у земљама окружења, посебно у Србији и Хрватској.
Посебно је истакнут значај благовременог пријављивања сваке сумње на појаву болести надлежној ветеринарској инспекцији. Брза реакција један је од кључних предуслова за ефикасно сузбијање евентуалне појаве заразе.
Током састанка позитивно су оцијењене активности на информисању власника животиња, укључујући подјелу промотивно-едукативног материјала, које су допринијеле подизању свијести о значају превенције. Похваљена је и сарадња са Министарством унутрашњих послова, као и редовно спровођење контрола и дезинфекције на подручјима на којима су прописане превентивне мјере. Путни правци и даље представљају један од могућих начина ширења заразе, због чега је неопходно наставити са досљедним спровођењем свих прописаних мјера.
Замјеник координатора Локалног кризног центра за контролу афричке куге свиња Сретен Вучковић истакао је да су редовни састанци и добра сарадња свих надлежних институција кључно допринијели очувању повољне ситуације на терену.
„Добри резултати које тренутно имамо показују да се одговорним приступом и заједничким радом могу постићи значајни ефекти. Ипак, важно је да наставимо са контролама, досљедном примјеном биосигурносних мјера, идентификацијом животиња и информисањем власника, јер само тако можемо задржати повољну ситуацију“, поручио је Вучковић.
Он је посебно указао на потребу да се додатна пажња посвети правилном одлагању угинулих животиња, с обзиром на то да непрописно одлагање представља значајан ризик за ширење заразних болести.
На крају састанка закључено је да ће Регионални кризни центар наставити са редовним одржавањем координационих састанака, размјеном информација и координацијом активности свих надлежних институција. Циљ је да се и у наредном периоду очува повољна епизоотиолошка ситуација и обезбиједи благовремено реаговање у случају било какве сумње на појаву Афричке куге свиња.
Биосигурносне мјере на фарми (посебно у контексту спречавања Афричке куге свиња)
Биосигурност на фарми је скуп мјера које спречавају унос, ширење и изношење заразних болести. Код Афричке куге свиња (АКС) ове мјере су кључне јер вакцина не постоји, а вирус је веома отпоран у околини.
1. Физичка заштита и контрола приступа
- Фарма мора бити ограђена чврстом оградом која спречава улазак дивљих животиња (посебно дивљих свиња) и неовлашћених лица.
- Улаз/излаз само кроз контролисану капију.
- Обавезна дезинфекциона баријера (дезо-баријера) на улазу за возила и пјешаке.
- Подијелити фарму на чисту и прљаву зону (принцип „чиста–прљава“).
2. Хигијена људи и возила
- Сви који улазе на фарму (власник, радници, ветеринар, инспектори) морају:
- проћи кроз дезо-баријеру,
- обући чисту радну одјећу и обућу (или једнократне комбинезоне и каљаче),
- опрати и дезинфиковати руке.
- Возила која улазе на фарму морају проћи дезинфекцију точкова и доњег дијела возила.
- Забранити улазак возила која су претходно била на другим фармама или клаоницама без темељне дезинфекције.
3. Контрола животиња
- Нове животиње уводити само из познатих и здравих стада, уз здравствени сертификат.
- Обавезна карантина (изолација) нових животиња најмање 21–30 дана.
- Редовна идентификација и регистрација свих свиња (ушни маркице / микрочипови).
- Забранити контакт између домаћих и дивљих свиња.
4. Исхрана и вода
- Строго забрањено храњење свиња кухињским отпадом, остацима хране или било којим производима од свињског меса (тзв. „swill feeding“).
- Користити само комерцијалну храну из поузданих извора.
- Вода за напајање мора бити чиста и безбједна (по могућности из затвореног система).
5. Управљање лешевима и отпадом
- Угинуле животиње одмах уклонити са фарме.
- Правилно одлагање: спаљивање, укопавање према прописима или предаја овлашћеном сакупљачу.
- Не остављати лешеве на отвореном или у близини фарме (велики ризик за ширење вируса).
- Стајски ђубриво и отпадне воде збрињавати на начин који спречава контаминацију околине.
6. Дезинфекција и хигијена објеката
- Редовно чишћење и дезинфекција објеката, опреме, хранилица и појилица.
- Користити одобрена дезинфекциона средства ефикасна против вируса АКС (нпр. средства на бази глутаралдехида, пероксида, кватернерних амонијумових једињења и сл.).
- Посебну пажњу посветити дезинфекцији након сваког изласка/уласка животиња.
7. Контрола глодара, птица и инсеката
- Спроводити програме сузбијања глодара (пацови и мишеви могу механички преносити вирус).
- Спријечити улазак птица у објекте (мреже на прозорима и вентилационим отворима).
8. Евиденција и праћење
- Водити евиденцију о:
- уласку и изласку људи и возила,
- кретању животиња,
- здравственом стању стада,
- угинућима и начину одлагања лешева.
- Сваку сумњу на болест (повишена температура, крварења, нагло угинуће) одмах пријавити ветеринарској инспекцији.
Основна порука
Биосигурност није једнократна акција, већ стални начин рада. Највећи ризици за унос АКС на фарму су:
- Неконтролисан улазак људи и возила
- Непрописно одлагање угинулих животиња
- Храњење отпацима
- Контакт са дивљим свињама
85