Овај текст објављујемо на молбу нашег суграђанина Васе Мићића из Модрана, који је у ријеци Модран (Јања) уочио и фотографисао бацање умрле домаће животиње.
Ово није само молба – ово је и јавно упозорење да се таква пракса одмах прекине. Посебно је неприхватљиво и опасно у овом сушном периоду, када је водостај ријеке низак, а вода се спорије обнавља. Бацање угинулих животиња у ријеку директно угрожава здравље људи и животиња које живе уз обалу, загађује воду која се користи за наводњавање и напајање стоке, те озбиљно штети угледу и раду оних који се баве сеоским туризмом у овом крају.
Такво понашање становника Модрана, Зовца и осталих села узводно крајње је неодговорно. Ријека није депонија. Овакве радње могу имати озбиљне посљедице по јавно здравље и животну средину.
Према ријечима господина Васе Мићића, све уочене активности биће пријављене надлежним службама. Такође, у плану је постављање видео-камера на мостовима како би се спријечило даље загађивање и како би се идентификовали и санкционисали починиоци овог ружног и штетног дјела.
У прилогу ће бити објављене фотографије које је снимио господин Васа Мићић. Упозоравамо особе млађе од 18 година да не гледају поменуте фотографије.
Извор овог текста су ријечи и фотографије Васе Мићића из Модрана.
Хвала на разумијевању и надамо се да ће овај апел бити схваћен озбиљно.
Штетност бацања угинулих домаћих животиња у ријеку и могућност заразе
Бацање лешева домаћих животиња у ријеку (као што је Модран/Јања) представља озбиљан здравствени, еколошки и економски ризик. Посебно је опасно у сушном периоду, када је водостај низак и загађење се концентрише.
1. Могућност заразе (зоонозе и болести које се преносе водом)
Током распадања леша ослобађају се бактерије, вируси, паразити и токсини који могу дуго опстати у води. Најчешћи ризици су:
- Бактеријске инфекције:
Salmonella, E. coli (посебно опасни сојеви попут O157:H7), Campylobacter, Leptospira (узрочник лептоспирозе), Yersinia и друге.
Лептоспироза се често везује за контаминирану воду и урин/телесне течности животиња. Може изазвати тешко оштећење јетре и бубрега. - Паразитске инфекције:
Cryptosporidium и Giardia – изазивају јаке проливе и могу дуго опстати у води. У неким случајевима се спомињу и други паразити (нпр. фасциолаза). - Ријетки, али озбиљни ризици:
Ако је животиња угинула од антракса, споре могу загадити тло и воду на дужи рок. Бруцелоза и друге зоонозе такође могу бити присутне.
Како се зараза преноси?
- Пијењем или случајним гутањем контаминиране воде
- Купањем или контактом преко оштећене коже
- Напајањем стоке
- Наводњавањем поврћа и воћа
- Преко лешинара (пацови, пси, птице, инсекти) који разносе патогене даље
Ризик није само теоријски – постоје документирани случајеви загађења ријека лешевима животиња који су довели до повећања патогена у води.
2. Остала штетност
- Погоршање квалитета воде – ослобађају се амонијак, нутријенти (азот и фосфор), трупни отрови (кадаверин, путресцин) и органске материје. То доводи до смањења кисеоника у води, помора риба и „цвјетања“ воде.
- Привлачење штеточина – лешеви привлаче пацове, псе, птице и муве, које даље шире болести.
- Утицај на људе и привреду – угрожава здравље становништва уз ријеку, сточарство, наводњавање и сеоски туризам (непријатан мирис, загађена вода, лоша слика краја).
- Дуготрајност – неки патогени могу остати заразни у води седмицама или мјесецима.
3. Шта је правилно радити?
Угинуле животиње не смију да се бацају у ријеку, поток, јаругу или било које водено тијело. Правилни начини збрињавања су:
- Закопавање на одговарајућем мјесту (довољно дубоко, далеко од воде и бунара)
- Предаја надлежној ветеринарској служби / кафилерији
- Спаљивање у контролисаним условима (када је то прописано)
Бацање лешева у ријеку је кршење прописа о збрињавању животињских нуспроизвода и може се пријавити ветеринарској инспекцији и комуналној полицији.
112