Хути су јеменски шиитски покрет, познат и као Ансар Алах. Од 2014. контролишу велики део северозападног Јемена, укључујући престоницу Сану, и супротстављени су међународно признатој влади. Имају подршку Ирана. Након избијања рата у Гази, почели су ракетама, дроновима и чамцима-диверзантима да нападају бродове у Црвеном мору, тврдећи да су повезани са Израелом. У пракси су били угрожени и бродови без јасне везе са Израелом. Wikipedia
Главни проблем је њихов положај уз Баб ел-Мандеб, теснац који спаја Црвено море са Аденским заливом и Индијским океаном. Кроз тај пролаз иде значајан део светске трговине и отприлике 5–7% глобалних пошиљки нафте. Када танкери процене да је пролаз опасан, преусмеравају се око Африке, око Рта добре наде. То путовање је дуже за више хиљада километара и може да траје недељама дуже. Wikipedia
Због тога нафта може поскупети кроз неколико механизама:
- Ризик од прекида испорука: трговци у цену одмах уграђују могућност да неки танкери буду нападнути или да пролаз буде затворен.
- Скупљи транспорт: дужа рута значи већу потрошњу горива, веће трошкове осигурања и мањи број расположивих танкера.
- Кашњење испорука: рафинерије и купци морају дуже да чекају на нафту, па могу плаћати више како би обезбедили терет.
- Страх од шире ескалације: ако се сукоб прошири на друге блискоисточне правце, посебно на Ормуски мореуз, ризик за глобалну понуду постаје много већи.
Важно је да Хути не морају да униште велику количину нафте да би цена порасла. Довољно је да повећају ризик, трошкове и неизвесност. Цена се, међутим, не повећава аутоматски и трајно: ако бродови наставе да плове алтернативним рутама, произвођачи имају довољно резервног капацитета, а сукоб се не прошири, раст може бити ограничен. Уколико би Баб ел-Мандеб био дуго затворен или би били угрожени и други кључни пролази, поскупљење би било знатно веће.
Утицај застоја у глобалним ланцима снабдевања и светских цена енергената на инфлацију у
земљама Европе
Мирјана Милетић, Данило Церовић и Александар Томин
Апстракт: Циљ овог рада био је да се испита у којој мери глобални фактори – застоји у глобалним ланцима
снабдевања и раст светских цена нафте – утичу на инфлацију у Србији и другим земљама Европе, што је посебно
битно у контексту актуелне епизоде раста инфлације на глобалном нивоу, која је у највећој мери последица
избијања пандемије вируса корона, а потом и енергетске кризе и конфликта у Украјини. Анализа је спроведена
коришћењем метода панела, при чему је дата оцена за 31 европску земљу заједно посматрано и одвојено за
европске развијене земље и земље у успону. Анализа је спроведена за период од првог тромесечја 2006. закључно
с другим тромесечјем 2023. године коришћењем панел-модела ARDL и оцена добијених применом метода PMG и
DFE, као и асиметричног модела ARDL, где се одвојено тестира утицај раста и пада светских цена енергената, као
и повећања и попуштања застоја у глобалним ланцима снабдевања, на инфлацију.
Добијени резултати сугеришу на то да застоји у глобалним ланцима статистички знатно утичу на потрошачке и
произвођачке цене у дугом року, а светске цене нафте и у кратком и у дугом року (контролисано за утицај домаћих
фактора). Веза инфлације и застоја потврђена је и за развијене земље и за земље у успону, као и за различите
показатеље застоја у глобалним ланцима снабдевања (Business Climate Indicator Европске комисије, који мери ниво
поремећаја специфичан за конкретну земљу, и Global Supply Chain Pressure Index, који обрачунава ФЕД и
представља меру глобалних притисака), што указује на робусност добијених оцена. Када се примени асиметрични
модел ARDL, добија се већи коефицијент уз показатељ застоја у глобалним ланцима снабдевања (мерено GSCPI)
када се дешава негативан шок (њихово попуштање) него у случају позитивног шока (заоштравања) и последица је
знатног пада овог показатеља у последња три тромесечја анализираног периода. То упућује на то да добијени
резултат није робустан у односу на анализиран период, због чега би пре коначних закључака о овом делу
Нехозични резиме
С обзиром на ценовну стабилност као основни циљ Народне банке Србије, посебна пажња у оквиру институције
посвећена је анализи фактора инфлације и оцени њиховог карактера и јачине. Генерално посматрано, одлуке
централне банке већи утицај имају на факторе инфлације који потичу са стране тражње, а у доста мањој мери су
ефикасне када је инфлација вођена факторима на страни понуде, нарочито ако они потичу из међународног
окружења. Управо су такви фактори, изазвани серијом негативних шокова, пресудно утицали на убрзање
инфлације, глобално и у Европи, од почетка 2021. године.
На почетку пандемије вируса корона опала је производња репроматеријала и опреме због смањене мобилности
радника и физичког затварања фабрика широм света, да би након наглог отварања економије дошло до застоја у
ланцима снабдевања, јер понуда у кратком року није могла да одговори на снажан раст тражње на глобалном
нивоу. На то се средином 2021. надовезала енергетска криза у Европи, која је изазвала снажан раст цена енергената,
што је утицало и на раст произвођачких и потрошачких цена, да би се ситуација на светском тржишту енергената
и примарних пољопривредних производа додатно закомпликовала од почетка 2022. са заоштравањем
геополитичких тензија и избијањем кризе и сукоба у Украјини.
Значајан утицај застоја у ланцима снабдевања и раста цена енергената на описано убрзање инфлације били су
главни мотив ове анализе, с посебним освртом на европске земље укључујући и Србију, јер су оне биле теже
погођене деловањем поменутих фактора. У раду је анализиран утицај на инфлацију посебно за развијене земље и
земље у успону у Европи како би се сагледало да ли су у истој мери биле изложене ефектима застоја и вишим
ценама енергената. Резултати су показали да у дугом року ти фактори утичу и на потрошачке и на произвођачке
цене у обе групе земаља, с тим да је код потрошачких цена нешто јачи утицај застоја код развијених земаља него
код земаља у успону, док је у случају произвођачких цена утицај сличан.
Такође, како би се сагледала разлика у деловању глобалних фактора који доводе до застоја у ланцима снабдевања
и специфичних фактора за сваку земљу, коришћене су и две различите мере застоја – GSCPI, коју обрачунава ФЕД
и која показује глобалне притиске, и BCI, коју обрачунава Европска комисија у оквиру анкете ESI, која указује на
проблеме у свакој појединачној земљи. Резултати показују да на инфлацију у дугом року у свим земљама делују и
глобални и специфични фактори застоја у ланцима снабдевања, при чему је снажнији ефекат глобалних фактора и
на потрошачке и на произвођачке цене.
На крају, анализирано је да ли је снажнији инфлаторан ефекат позитивног трошковног шока, тј. повећања застоја
у ланцима снабдевања, од дезинфлаторног ефекта негативног шока (попуштања притисака у ланцима снабдевања).
Резултати су показали да у оба смера постоји дугорочна веза између инфлације и застоја, при чему се добија да се
цене више снижавају када се застоји решавају него што расту када долази до поремећаја.
Народна банка Србије
298