Општина Теочак-историја

Теочак је у далекој прошлости имао веома важну улогу због своје тврђаве и стратешког положаја. Теочак има такав положај да се из њега виде Дрина и Сава, Бијељина и Брчко и многа насеља Семберије. У Старом Теочаку су остаци тврђаве, а уз њу и насеља. Под самом тврђавом је џамија за чију градњу се спомиње име султана Мехмеда ИИ, послије заузимања тврђаве од Угара почетком 1474. године, када се у османлијској власти спомињу тузланска подручја. До данас су у Теочаку очуване приче о мађарској и римској цркви и самостану. У Теочаку су биле двије некрополе стећака Мрамор и Харци, које свједоче о босанској посебности, а и до данас су неки од стећака очувани.

У времену средњег вијека промјене државног окружења на овом простору биле су толико да се тешко може рећи ко је овђе био чешће господар: Угарски краљеви, српски деспоти или босански владари. Kада су се први пут поменули у средњем вијеку ови крајеви – жупа Соли (Тузла)- били су дио Србије. Држао их је српски краљ Драгутин од 1284. године, а њега наслеђују његови синови: Владислав и Урош. Православни руски племић Ротислав Михаилович, зет мађарског краља Беле, влада овим крајевима од 1255-1264. године. Зна се поуздано да су овђе владали и српски деспоти Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић. Kао примјер крајње нестабилних и бурних времена пред турско освајање, можемо навести град Сребреницу која је само од 1411-1463. године чак 13 пута мијењала господара.

Сличну судбину дијелио је и најзначајнији средњовјековни локалитет у угљевичком крају, а то је утврђени град Теочак. Теочак се у историјским изворима први пут спомиње око 1432. године управо у вези са српским деспотом Ђурађем Бранковићем (1427-1456), када га он преузима од Мађара (када је добио право да управља над западним Подрињем) и врши у њему дограђивања (о чему у народу још живе разне приче и легенде о зидању, кулуку, водоводу којим је текло млијеко и сл.). Том приликом, вјероватно сасвим мало утврђење прераста у утврђени град Теочак. По облику троугаоне основе подсјећа на Смедерево. Послије пада Босне 1463. године, Мађари су држали Теочак до 1521. када су и њега заједно са Сребреником (Сребреничка бановина) заузели Турци.

Једно вријеме Теочак је био чак главни град новопрокламованог краља. Десило се то што су у једном тренутку и Турска и Угарска играле на карту постојања Босанске државе па су обје државе именовале тобоже “краљеве Босне”. Турци су именовали Матију Војсалића за “краља Босне” и држали га с том титулом само 1476. године, управо исте године када је хришћанска војска привремено повратила Сребреницу. Наиме, Угарска је за “краља Босне” именовала угледног мађарског великаша Николу Илочког који се од 1438. године јавља као мачвански бан, и пребацила га у “главни град” Јајце 1471. године. Убрзо потом од 1472-1477. “краљ Никола Илочки” бива пребачен у Теочак гђе столује пет година, након чега бива укинута та титула, а даље се цијела администрација препушта Сребреничкој бановини.

Општина:Теочак