БАЊАЛУКА, 28. МАЈА /СРНА/ - Припадници Хеликоптерског сервиса Републике Српске и љекари Универзитетског клиничког центра /УКЦ/ Републике Српске у току протекла 24 часа успјешно су извршили два ваздушна медицинска транспорта.
Наиме, поред познатих информација да “Виадуцт” жели наплатити 110 милиона КМ с каматом која дневно расте за 18.000 КМ или из буџета БиХ, или с рачуна и од имовине државних институција, Агенције за пружање услуга у зрачној пловидби (БХАНСА) и Централне банке БиХ, сада се појављује и вијест да је било и покушаја да се заплијени и имовина Владе Републике Српске.
У причи о томе како је словеначка фирма “Виадуцт” на сумњив начин добила и концесију од Владе Републике Српске на ријеци Врбас, а потом и 110 милиона КМ по арбитражној пресуди коју желе наплатити из буџета Босне и Херцеговине, иако је стварни дужник Влада Републике Српске, скоро свакодневно се откривају нови детаљи.
Наиме, поред познатих информација да “Виадуцт” жели наплатити 110 милиона КМ с каматом која дневно расте за 18.000 КМ или из буџета БиХ, или с рачуна и од имовине државних институција, Агенције за пружање услуга у зрачној пловидби (БХАНСА) и Централне банке БиХ, сада се појављује и вијест да је било и покушаја да се заплијени и имовина Владе Републике Српске.
Упутили захтјев Црној Гори
Конкретније, адвокати Виадуцта су крајем прошле године покренули извршни поступак против Босне и Херцеговине пред Привредним судом Црне Горе, за извршење пописа, процјене и продаје покретних ствари извршног дужника и то страног авиона ознаке 525Ц, произвођача Теxтрон Авиатион Цессна, у власништву Владе Републике Српске, који се у тренутку подношења приједлога налазио на територији Црне Горе.
Ова информација је садржана у одговору Правобранилаштва БиХ на бројна питања о дугу Виадуцту која је поставио Албин Муслић, посланик СДП-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.
“Приједлог је одбијен, будући да арбитражна одлука која је била извршни наслов, није призната на територији Црне Горе”, стоји у одговору Правобранилаштва БиХ посланику Албину Муслићу.
Ово је веома важан податак који говори о томе да адвокати “Виадуцта” итекако знају ко је истински дужник по арбитражној пресуди и да су прилику у томе да је наплате видјели у пљенидби авиона Владе Републике Српске.
Међутим, овај покушај се може тумачити и привидним или својеврсним триком, јер нејасно је због чега су адвокати Виадуцта извршење пресуде над авионом Владе РС тражили у тренутку док је тај авион вјероватно био привремено у Црној Гори.
Зашто није тражено извршење за авион у Бањалуци
Зашто нису тражили извршење пресуде у Бањалуци јер је Основни суд у том граду признао арбитражну пресуду из Вашингтона и покренуо извршни поступак кад је у питању имовина Централне банке БиХ.
Ако су адвокати Виадуцта хтјели плијенити имовину Владе РС у Црној Гори, значи ли ово да су могли извршни поступак против Владе РС покренути и директно у Републици Српској и наплатити своја потраживања?
Истовремено, указује и на спрегу власти у Републици Српској и Виадуцта да се не плијени имовина Владе РС, а за то, показује покушај у Црној Гори, очигледно постоји могућност.
64
