Словаци у Бијељини и Семберији представљају једну од најзначајнијих и највреднијих националних мањина која већ скоро век и по доприноси развоју овог краја. Њихова историја је прича о марљивости, очувању идентитета и тихом суживоту. Историја досељавања: Из Бачке у Семберију Масовније насељавање Словака у Семберију почело је крајем 19. века, тачније 1885. године. Већина досељеника […]
Tag: историја Семберије
Франц Јозефсфилд – Успон и усуд једног времена
Одјеци Франц Јозефсфилда: Семберска тишина Новог Села Тамо гдје се плодна семберска црница спаја са небом, свега три километра од бијељинске вреве, лежи мјесто које тишином приповиједа своју бурну повјест. Ново Село данас изгледа као и свако друго равничарско насеље, али ако пажљивије ослушнете вјетар који прелази преко његових кућа, чућете одјеке далеког језика и […]
Учешће Сембераца у рађању модерне српске државе (1804–1813)
Учешће Срба из Семберије у Првом српском устанку представља једну од најважнијих епизода у историји овог краја. Иако је устанак примарно био везан за Београдски пашалук, Семберија је због свог географског положаја — на самој граници са Србијом, одвојена само Дрином и Савом — одиграла кључну улогу као позадина, извориште људства и поприште великих битака. […]
Порекло имена Семберије: Историјска прича
Прича о имену Семберије је преплет историјских сеоба, језичких трансформација и плодне равнице која вековима храни људе. Иако не постоји један једини документ који „пресеца” ову дилему, најприхваћенија теорија води нас у време када су се границе царстава померале, а људи тражили сигурност. Ево историјске приче о настанку тог имена: Траг „Сембера” (Најјача теорија) Највећи […]
Чувари образа и међа
ЧУВАРИ ОБРАЗА: Прича о Мировним вијећима Бијељинска равница између два велика рата није била само плодна земља; била је то заједница омеђена неписаним правилима која су се преносила шапатом и примером. У селима попут Сувог Поља, ред није уводила жандармерија из града, већ поглед најстаријих и најугледнијих. Сабор под старим храстом Замислите летње поподне 1934. […]
Амајлије: Село чувара народне традиције и херцеговачког порекла
Све што је овде наведено преузето је из радова Радмиле Кајмаковић, која је својим истраживањем оставила драгоцјен траг о читавој Семберији. ~~Ко год је добре воље,а да зна нешто о своме селу/граду,нека нам се јави приватном поруком~~ АМАЈЛИЈЕ. — По попису становништва од 1971. године, село има 271 кућу. Село је подељено на дијелове, „махале“: […]
